Splitlijepi običaji

'Janjetinu za Uskrs vrtili smo u komunizmu, vrtimo i sad': reporteri Slobodne u predblagdanskoj inspekciji Pazara i Peškarije provjerili na čemu Splićani štede, a čega se u ove dane nipošto ne žele odreći

Piše Merien Ilić
30. ožujak 2018. - 16:26
ribarnica_trznica4-290318
rgx time: 2.7894973754883E-5

Po tradiciji, za Veliki petak na stolu se obavezno poslužuje riba.

Tako je i kod Ane Macanović s Bilica, koja na Pazaru godinama prodaje začinsko bilje.

– Na Veliki petak kod mene je uvik riba, i to bakalar. Kupila san pravi, oni norveški. Mislin da je košta 230 kuna. Je li puno? Kad ga uzmeš u obzir s onim nevaljanin, onda nije puno. Kad nešto vridi, ništa nije puno. A ovi stvarno vridi. Sinoć san ga potopila. Ima u njemu 70 deka. Divota je!

A za Uskrs zna se šta se jede: šunka, jaja, sira, sirnice, pečenje i tako... Sirnice više ne radin doma, uozbiljila san se. Sad ih kupin... A prodaja na Pazaru? Slabo ide. Nema svit para. Kupuje se tamo di primaju kartice – govori nam baka Ana na Veliki četvrtak.



Kolegica do nje žali se na prodaju verdure i voća. Kaže da više kupuju stranci nego naši, i to voće. Grabe one jagode po 25 kuna za škatulu, suhe smokve po 60 kuna za kilo i nije im puno. Domaćima jest, itekako.

Ali za uskrsni blagdan ipak se spremno vade takujini. Uskrs svi žele provesti u obilju, makar malo glumili.

– Nema odstupanja kad je Uskrs. Neko kupi malo više, neko manje, al' svi jidu. Uzimalo se bilo meso, janjetina i teletina za Uskrs i u doba komunista i sada se uzima kad imamo svoju državu. Na Uskrs se uvik gušta i niko nan to ne more zabranit! – dok poslužuje mušterije koje su nahrupile u njegovu butigu kaže nam mesar Ante Antičević, "rođen na Svetog Antu, a ime dobija po didu Anti".

Malo niže od mesnice puni su banci sa suhomesnatim proizvodima. Pršut se cijeni 120 kuna po kilu, suhe kobasice 70, a suha rebra po 35. Nema baš gužve oko njih.



– Mama, di su pilići? – prolazimo kraj jednog dječaka koji vuče za rukav mamu s punim kesama u rukama.
Samo joj pilići fale, i to živi, pomislimo.

– Ima ih tamo iza onog stabla. Koštaju po 20 kuna s kutijom. Sakrili su ih jer je bila inspekcija. Bilo je i zečića... – otkriva nam jedan momak.

Na peškariji gužva, a cijene su "otišle u nebo", kako kaže jedan kupac. Zbog toga se i nije baš kupovalo.
– Svi se tuže na peškariji jutros. Svitu je skupo jer je kraj miseca, a prodavači slabo prodaju. Jedan ribar je donija punu kašetu špari, još su bili živi, a još ništa nije proda. A danas je teško špara nać u moru – izvještava nas urar Zlatko Ivulić, najbolji poznavatelj prilika na peškariji.



Nabraja nam cijene: sipa je 130 kuna, 10 kuna skuplja nego inače, hobotnica 100, ugor 60, škarpina 160, škampi po zlato – 250, manji 160, lokarda 30, srdela standardno 20...

– Riba je vanka skuplja nego unutra. Lignja je vanka 160, a unutra 180 kuna, a ista zapravo je lignja, iz migavice. Općenito, danas nije bilo bolje ribe. Ono što je valjalo, pokupili su ugostitelji rano ujutro – nastavlja Ivulić, napominjući kako je ovog četvrtka peškariju posjetila i inspekcija, i to nakon dugo vremena.

– Kupujen sve šta je u štađunu, inače ne vaja. Na primjer, lokardu. Četvrti misec je najboji za nju. Iza toga ona postaje suva, a sad je sočna ka skuša. Sad su i gire u điru, još nekih 15, 20 dana i može se jeftino proć. Za 20 kuna možedu tri čovika lipo ručat – savjetuje nasNiko Ilić, jedan od kupaca na peškariji.

Slaže se s Ivulićem da u petak treba ranije poći na ribarnicu ako se namjerava kupit sipu ili lignje jer one prvo odu. Srdela će biti, ali oprez – one s krvavim glavama su iz leda, pa otvorite oči!

#USKRS#PEšKARIJA#JANJETINA#PAZAR#BLAGDANI