Robert Pauletić: Kako san naša crkvu Michaela Corleonea

Na samom kraju “Kuma 3” stari Michael Corleone sidi na katrigi u dvoru i sića se ciloga svog života. Prolaze mu kroz glavu ritki momenti kad je bija sritan, kad nije mora razmišljat o tome kako nadmudrit i likvidirat svoje mafijaške konkurente.

Prije nego šta se konačno ugasija i mrtav spuznija s katrige, sve se svelo na tri glavne slike, na ples sa tri žene njegova života, tri žene koje je izgubija. Plesa je s Kay, koja ga je volila i mrzila. Zatim s Mary, ćerkon koju je obožava i koja je izdahnila na njegovin rukama na skalama Teatra Massimo u Palermu, ono kad je u liku Al Pacina proizveja slavni bezglasni urlik boli. I na kraju, tu je bila Apollonia. Svadbeni ples s njom, s mladenačkon ljubavi punon strasti koja je nastala u sicilijanskome egzilu, jedna je od najjačih scena iz cile trilogije.

Apollonia Vitelli u libru “Kum” prekrasna je crnokosa Sicilijanka koja Michaelu zavrti pameću. Momentalno ga je “udrija grom”, kako se to kaže na Siciliji. Zaboravija je svoju američku curu Kay, doša kod njezinoga oca, starog Vitellija i za stolon na teraci njegovoga lokala izreka onu legendarnu prosidbu:

“Mnogi bi platili za informacije o meni. Ali kad biste im vi to rekli, vaša ćer bi izgubila oca, umisto da dobije muža.”
Posli su se Michael i Apollonia malo šetali, u sceni kad ih je pratilo cilo selo, od tjelohranitelja do kurjožastih baba, a onda se vinčali u idiličnoj crkvi i zavrtili se u tome svadbenome plesu koji je Michaelu, eto, osta u mislima do smrtnog časa.

Cesta do Savoce

Bar Vitelli, isti ka na filmu

Sad san se sunčanon sicilijanskon ceston vozija iz Taormine u selo Savoca, di stoji upravo ta idilična crkva iz “Kuma”. I ne samo to: tamo je i kafić s imenon “Vitelli”! Isti oni u kojemu je Michael prosija Apolloniju. Kafić je još glavno okupljalište u mistu i, kažu na internetu, izgleda apsolutno isto ka u filmu, kad je Michael doša tamo s tjelohraniteljima Fabrizijon i Calon, naoružanin sicilijanskin luparama.

“Vidiš”, reka san Susidi (29) na suvozačkome sicu, “tu crkvu di su se vinčali Michael i Apollonia, tija san vidit cili život. I sad ćemo je skupa vidit, ti i ja, u Savoci. Nisan bija ovako uzbuđen još otkad san nogon ugazija na Južni pol, viruj mi!”

Ona me na to zapitala: “Kako prije nisi otkrija da je ta crkva u Savoci? Bija si dva puta na Siciliji, govoriš da si tražija crkvu, i ništa. A na internetu ti sve piše, ja san našla podatak u sekundi.”

Slega san ramenima: “Prvi put kad san bija na Siciliji još nije bilo ni kompjutera, a kamoli interneta. Otac i mater vodili su me ka momčića, taman je bija izaša “Kum II” u kina. Pogledali smo ga prijatelj Srđan i ja, ako se dobro sićan, u kinu ‘Central’. U to vrime nisan još puno toga razumija u filmu.”
“Ja se onda nisan još bila ni rodila?”

“Ni približno. Drugi put bija san na Siciliji prije petnaestak godina. Ne sićan se jesu li onda već krenili internet i Google, u svakom slučaju nije bilo ovako ka danas. A nisan ni iša radi toga, bija san poslovno na Kalabriji, pa san se zaletija do Sicilije.”
“Jesi doša tu, do Taormine?”

Tuđa zaručnica u Corleoneu

Michael i Apollonia: slike sa snimanja na zidu bara Vitelli

“Nisan. Krenija san u samo srce Sicilije, u misto Corleone. Pretpostavija san da je tamo crkva u kojoj se oženija Michael. Vodija san sa sobon i suradnicu, mladu plavušu koja je išla s menon na taj poslovni sastanak u Kalabriju. A taman se tribala udat.”
“Je li?”, zainteresirala se Susida.

“Je. Tadašnji joj je zaručnik, budući muž, poludija od ljubomore šta smo neplanirano produžili boravak tri dana. Stalno ju je zva na telefone u hotelima, provjerava koliko smo soba uzeli, da šta ona ima radit s direktoron tri dana više na Siciliji, i tako. Ljubomora, šta ćeš…”“I kako je završilo to s njon i momkon?”, tila je saznat Susida: “Jesu li se vinčali na kraju?”

“Jesu, a posli su se i rastavili. Ne radi više za mene. Pravi štos je bija u tome šta je sve bilo uzalud. U samome Corleoneu nema ništa iz ‘Kuma’. Moderan, brz gradić, bez ikakve sličnosti s lokacijama iz filma.”
“Ajme, bidnu curu si tlačija da mora ić u sicilijanska brda i ugrozija joj mogućnost vinčanja, a sve za ništa?”, zgrozila se.

“Slušaj, ipak je vidila Palermo i Corleone. I smijala se kad san se kod auta isprid table s miston, na plus četrdeset, prisvlačija u veštit. Specijalno za tu sliku, u čast Corleonea. To je bila i jedina efektna fotografija, ta s pločon mista. Crkvu naravno nisan naša, iako su me mištani upućivali na neke sakralne objekte i kleli se da je, eto, baš tu crkva iz filma.”

“Hahaha, kakav poraz!”, smijala se Susida.
E, baš. I evo, iz trećeg puta na Siciliji konačno ću vidit tu crkvu. Crkvu di se Michael oženija s Apollonijon.

’Godfather’ zen

Slika sa snimanja: vjenčanje isprid crkve u Savoci, na zidu bara Vitelli

Vozili smo se strmin serpentinama i odjedanput je prid našin očima bljesnila Savoca. Krasno sicilijansko selo, stare kuće, tisne uličice. Parkira san i izašli smo tražit Vitellijevu krčmu. Popeja san se uz puteljak, za koji san posli shvatija da je isti onaj di su se penjali Michael i tjelohranitelji. Samo šta je sad asfaltiran.
I, evo ga. Bar “Vitelli”. Isti ka na filmu. Stara kuća, iste propale škure na drugome katu. U prizemlju je sve obraslo u lozu, koja stvara ugodan lad. U odnosu na film, ima bitno više loze. Ipak je prošlo više od četrdeset godina.
Ali su zato vrata kompletno ista, također i natpis “Vitelli” iznad njih, čak i resasta zavjesa na ulazu. Nećete virovat, ista reklama za pivo “Itala Pilsen” stoji na pločici livo od ulaza! Ispod te pločice sidili su za stolon Michael i signore Vitelli.

Sija san za “the stol” ispod pločice “Itala Pilsen” i uputija Susidu da se ide prošetat s Polon. Da mogu bolje osjetit “godfather zen”. Nije bilo puno ljudi u kafiću, samo ja i mladi ruski par u drugome kantunu štekata. Upija san lipotu momenta, zamišlja di je staja Coppola, a di snimatelji s kamerama. Onda su se sa nevidljivog zvučnika na teraci začuli tihi taktovi. Prvo “Godfather Waltz”, potom “Speak Softly”, pa “Dormi, bambino bello”. Sve tri najlipše. Naježija san se i molija boga da se moja mala Pola ostane još malo šetat, da se ne vrati baš sad, sa svojih dvista zahtjeva u minuti.

Ima san čast da me posluži osobno gazdarica. “Vi ste sinjora Maria?”, pita san je, jer san prije pročita da se tako zove vlasnica lokala. “Nisan”, nasmijala se žena: “Ja san unuka. Zoven se Nuccia. Baka mi je umrla prije nekoliko godina, u dubokoj starosti. Ona je bila tu u doba kad se snima film.”
Gospođa Maria bila je glavna faca u Savoci. Svojin je vezama te davne 1972. sredila da se sicilijanske scene “Kuma I” snimaju baš u njezinome selu.

Danas u Savocu svakodnevno dođe nekoliko desetaka poklonika filma, pa je u selu uvik živo. Unutra u baru, na zidovima, izložene su fotografije iz doba snimanja “Kuma”. Sve san pobožno razgleda i snimija. Kod blagajne je improvizirana butiga sa čikarama, pijatima, majicama, tu su čak i bočice limoncella s motivima iz “Kuma”. Sve san pokupova.

Kad san izaša nazad na teracu, već se skupilo svita. Dvi Amerikanke za jednin stolon. Bučne, ka šta Amerikanke obično jesu. Nema veze, zamislija san da su to dvi tete od Kay Corleone. Došla je i neka petočlana familja i sila za stol uz ulaz na štekat.

Crkva na kraju puta

Kadar Michaelova filmskog vjenčanja čak je istaknut na info-ploči ispred crkve

Teško mi se bilo odlipit od bara “Vitelli”, ali još nas je čekala crkva, na samome vrhu brda. Kad san već doša dovde, strmi put do crkve preša bi i na kolinima da je tribalo. Sad san samo mora puteljkon gurat kolica iz kojih je Pola Corleone kurjožasto gledala okolo.
Stigli smo na vrh brda, s kojeg je puca dramatičan pogled na more i na cilu dolinu. I bar “Vitelli” je bija doli, sasvim sićušan.

Na kraju uspona, tu je bila ona. Crkva iz moga filma. Tu su izašli Michael i Apollonia, kad su još mislili da je život samo ljubav i strast. Tu je put kojin su hodali njih dvoje i svatovi iza njih. Tu su plesali, zagledani jedno u drugo. On u veštitu, ona cila u bilo.

Poljubija san svoju Susidu, i zagrlija je. Mučala je, fala joj. Vidila je da san totalno u svom filmu.
Crkva iz “Kuma”. Konačno. Čeka san ovo skoro četrdeset godina. Već san skoro bija i odusta. Ali evo, ipak san je vidija. Upija san sliku i atmosferu šta san bolje moga. Jer, ovo je prizor koji će se meni vrtit po glavi jednog dana, nadan se u dalekoj budućnosti, prije nego šta i sam spuznen s katrige…

Borše od Apollonije Lipotu završne tri scene plesa s Michaelovin ženama nije pokvarija ni Coppolin izbor glumica. Sve tri, naime, nisu baš neke lipotice, kako ih je Mario Puzo izvorno zamislija. Diane Keaton je, doduše, glumačkon snagon pozlatila ulogu Kay. Za Michaelovu ćer Mary u “Kumu III”, Coppola je prvo izabra lipu Winonu Ryder. Winona je doletila u Rim na prvi dan snimanja, ali je nažalost istoga dana doživila živčani slom (neki kažu od droge), te odletila nazad u Ameriku. Onda je u stisci s vrimenon, iako su u igri za ćer bili Julia Roberts, pa čak i Madonna (!), stari Francis izabra vlastitu ćer, buduću režiserku Sofiju. Koja je, usput rečeno, za ulogu Mary u “Kumu III”, ajme, osvojila Zlatnu malinu za najgoru sporednu žensku ulogu. Objektivno, zbilja je malo pokvarila uživanje u zadnjemu dilu trilogije. Izbor za ulogu Apollonije u “Kumu I” bila je tada 18-godišnja rimska glumica Simonetta Stefanelli, koja može bit sve, ali nikako ne zanosna lipotica ka u libru. Ima, naime, malo prejaku bradu i jagodice. U filmu je pokazala solidne sise, ali to je nije učinilo puno lipšon. Posli je Simonetta odustala od glume i u Rimu, u ulici Via Chiana, otvorila modnu butigu di dizajnira svoje postole i borše. Danas ima 59 godina i navodno sama prodaje u butigi.