StoryEditor
ZagoraMETEOROLOG KUDRE

Slobodna na Zelovu, u selu u kojem zavijaju vukovi: Da van buden iskren, da banu dva, moj pas Garo i ja ne bi ih se bojali. A već treći bi bio viška

21. siječnja 2021. - 18:45
Duje Klarić/Cropix

Krenuti na Zelovo, put kojega su se prošlih dana uputili mnogi radi snijega, a ne upoznati Josipa Delaša zvanog Kudru, koji desetljećima surađuje s Državnim hidrometeorološkim zavodom, jer im svaki dan zapisuje vremenske prilike, isto je kao da liječnik vižita pacijenta u bolnici, a ne pogleda onu čitabu na dnu kreveta. Zato se večer ranije valjalo osigurati da Kudre bude doma, jer nikad se ne zna.

- Dobro večer, jeste vi gospodin Delaš – oprezno počnem na mobitel.

- E pa šta – zblesa me ko zeca farovi.

image
Josip Delaš Kudre
Duje Klarić/Cropix

Tako je počelo, ja promucam, a onda smo se ipak dogovorili i sutradan nadugo napričali. Kuće pod Svilajom još danima nakon vikenda okružene su snijegom iako ga je i na obroncima okolnih brda, gdje je bilo sanjkalište i grudvalište, sve manje.

Koliko ga je palo, kad je počeo, koliko sati je prošlih dana padao, je li bilo vjetra, kiše, magle, mraza i leda, sve to zna naš domaćin Kudre. Zna on još puno toga o Zelovu, jer nije samo dežurni pričuvni "meteorolog", već je i glavar sela što trenutno broji, kako kaže pedeset dima, a to 'oće reć toliko familija u kućama.

Ima na Zelovu negdje oko 90 stanovnika. Raselili se, nema ni stoke, prije je bilo ovaca, konja, magaradim, danas je u mistu svega šest krava, a nekad ih je toliko imala svaka kuća. Ni vukovi nemaju razloga doć bliže, iako ih baš ovih noći čuješ kako zavijaju s brda.

image
Josip Delaš Kudre svakodnevno zapisuje meteorološke podatke i šalje DHMZ-u
Duje Klarić/Cropix

- Uf, nije ti meni mrsko to slušat kad viju, samo kad san kraj vrata od kuće. A sad je njima u sičnju i veljači parenje, gladni su, ljuti, led je, ne daj ga bože trevit digod, zajebani su... A moj Garo – upoznaje nas Kudre s psom pred kućom – laje kad osjeti vuka, ali ide na guzicu, nije ni njemu svejedno.

Garo je mješanac, ćaća mu je hrvatski ovčar, a mati njemačka ovčarka, zagarantirana je kvaliteta. Nema da ne javlja kad neko dolazi. A dušu je da za blago čuvat.

Ja njemu, Garo, vrati Šarulju, to mi je krava, on iđe k njoj i goni je, a ona onda stane, ja kažen opet 'vrati Šarulju još malo', a on opet goni. Dobro je, kažen mu i darivan ga kobasicom, slaninom, on sritan, veseli se...

Ali da van buden iskren i pošten, da banu tu dva vuka, Garo i ja ne bi ih se bojali. A već treći bi bio viška - priča Kude i nudi nas domaćom višnjevačom pa otvara svoj notes. Pokazuje nam kartoteku koja putuje jednom mjesečno u Zagreb, jedan primjerak njima, a jedan pod indigom ostaje u Zelovu. I tako već od 1963. godine iz njegove kuće vrijedni podaci idu DHMZ-u, kada je taj posao prihvatio njegov otac i to od jednoga tu iz Jukića koji se preselio u Solin.

image
Josip Delaš Kudre svakodnevno zapisuje meteorološke podatke i šalje DHMZ-u
Duje Klarić/Cropix

- Ćaća je bio tu najpismeniji u selu, inače je bio zidar, ali i rezbar, kovač, svašta je znao radit. Često bi izbiva radi posla iz kuće na pet – šest dana pa san ja umisto njega zapisiva, a već trinaest godina radim sam – govori nam Kudre.

Njega mijenja supruga Nediljka s kojom živi sam otkako im se pet kćeri poudalo.

- Dođu one često, jedna ode, druga dođe i tako – govori Kudrina zamjenica.

I što točno oni rade za hrvatsku znanost, zapisuju svaki dan temperaturu ili...?

- Ne, samo temeperaturu ne moramo bilježit iako ja imam i termometar. Zapisujen kišu, vitar, poledicu, susnježicu, snig, snig na zemlji i njegovu visinu, grmljavinu, tuču, pljusak, mraz, slanu, inje, soliku, maglu...

- Soliku?

- E, to je malo razlika od inja i mraza. Kad je ono ka posoljeno, razumiš. I onda ovde pišen kad je počelo i koje je jačine, gledaj od nula do jedan ili od jedan do dva. Onda ovde stoji KN, to znači kasna noć, ili evo ovdi KV, a to znači kasno uvečer.

image
Obrnoci Zelova
Duje Klarić/Cropix

- Koja je oznaka za grmljavinu?

- Ova 'R' sa strelicom. Ovo je poledica, ovo je led... - pokazuje nam znakiće, valovitu crtu, pola pravokutnika.

A ovaj kvadrat s unutarnjim prekriženim crtama?

- To je snig na zemlji.

Koliko je bilo sniga, pitamo ga, a on vrti stranicu i traži kolonu naslovljenu "sičanj 2021." pa broji:

- Prvo četri centimetra, onda sutra još jedan, pa još jedan, pa tri, ovde ga pišen, onda ga prinosim i računan komplet, počea je osmi sičnja i evo, napada je devet centimetara...

- Čime ga mirite?

- Evo ovin zidarskim metrom. Iman ja i kišomjer, tu je menzura koju stavin, a vanka ću van pokazat di još mirin. Kiše je u dvanajsti misec, izračuna san, palo oko sto četrdeset litara. Da je bilo lito bar bi bilo kumpira i kupusa...

- A zašto je baš Zelovo zanimljivo meteorolozima?

image
Josip Delaš Kudre svakodnevno zapisuje meteorološke podatke i šalje DHMZ-u
Duje Klarić/Cropix

- Mi smo vam zanimljivi po svemu, liti je divota, proliće je divota, a zimi kad nema nigdi sniga u nas ga ima, eno ka ono nikidan. Gori imamo Orlovac i planinarsku kućicu, uređena je, da vidiš samo kako. Kad gori napada jedno tries centimetara sniga može se letit nizbrdo po deset minuta. U nas je ovde bilo za vikend ljudi i dice ko na derneku šta se kaže. U mene došle dvi žene iz Kaštela tu sa dicom, pitaju mogu li se dica poigrat tu kraj kuće. Igraj se kol'ko oćeš. U mene je tu na balaturici izmireno osamsto i trideset metara nadmorske visine. Baš nedavno tu bio jedan iz Zagreba sa spravicom kojom miri, onako izgleda taj aparatić ka za motat cigaretu, žaj mi je šta ga nisan pita da mi je da. A da bi je on meni da san ga pita, ja bi se onda penja svagdi pa mirijo...

Voli Kudre mirit sve i svašta, a ima i dana kad ne triba ništa zapisat.

- To je kad je ništa, onda je baš ništa. Nema ni vitra, ni kiše, ni sniga... Recimo lani nije bilo sniga ništa, malo. Svega tri centimetra – vrti po notesu.

A kad je ono bilo i u Splitu, šta je zabilježio?

- Uuuu. Čekaj, to je bilo, koje ono godine? A gledaj u veljači dvi iljade osamnajste kolika je poledica bila, deset centimetara sniga... A dvi iljade sedamnajste velika ladnoća.

- Ono kad su u nas doli smrzli limuni.

- E. Biće tada bilo, čekaj, moran nać knjige...

- Ne morate, ajmo dalje. Šta se uočili kroz godine, je l' se prominilo vrime?

- Da prominilo. Nekad je ovdi znalo bit dvajs i dva ispod nule. Više je snjegova bilo. Jedanput ga je napadalo, zabilježija san, sto devedeset i šest centimetara...

Mogli bi mi tako s Kudrom do sutra o vrimenu na Zelovu. Kaže da mu liti noću tribaju i lancun i deka. Baš se jedna doktorica u škveru, jer u škveru je radni vijek proveo, čudila kad joj je to reka. A u Splitu se prevrtali cilu noć od vrućine.

- Znate li vi da je liti u šumi još toplije – zapita nas.

- Kako to, nemamo pojma?

- Ne znan ni ja zašto, ali je, toplije je. Ugrije se ono, čuva toplinu...

Mogli bismo s Kudrom do prekosutra ćakulat. O Zelovu zna sve, čega ima, čega nema. Bio je i remeta pedeset godina, ali to je, kaže, posao grozan.

- Jer remeta ne može bit ko nije malo berlav. Ozbiljno. Sad ću van kazat zašto. Umre neko mlad, oni plače tamo, oni plače vamo, to je žalosno. Da to izdržiš moraš se malo napit jer ne mo'š bit normalan. Sad kad sam samo predsjednik Mjesnog odbora stavin mrtvaca u frižider, zaključan i onda neka ga vade kad oće, razumiš. Moraš i to radit, ali nije mi toliki problem. Puno mi je lakše.

image
Duje Klarić/Cropix

- Ajmo mi nazad na prognozu! Možete li vi predvidit snig ili nešto slično?

- Dašta. Evo Neda zna, uvik joj rečen kad će snig. Poznan oblake. I dok san bija remeta uvatija bi zvono pa udri kad bi pritila tuča. Rastraš oblake!

Puno Kudre o selu brine. Nosija je, govori, u Sinj kao predsjednik Mjesnog sve probleme.

Kruh im dovoze svako tri dana, kad zaledi, onda jedu pure, kupusa i slanine. Trgovina goni kombijem iz Vrlike, a sad je baš na godišnjem odmoru, pa je nema tri sedmice.

Dakle, triba im dućan, triba im asfaltirat cestu od Jukića do Barača, tribalo bi čišćenje sniga kroz selo Jukići, Delaši, Domazeti, Marovići i Barači, tribalo bi kosit groblje četri puta godišnje, prominit stupove od struje i deset novih vanjskih rasvjetnih tijela, kosit travu i grane.

- Kažen ja ovima u Sinju, evo van pa čitajte! A oni meni da pričekan da prođe ova korona. I šta ću, valja pričekat – pomiren je Delaš. Korone se, kaže, ne boji. Bio je tu samo jedan u selu. Maske nose samo u crkvi, ali ni u njoj više nema gužve.

- Pita me jedan u Sinju da oću li se cijepit, a ja mu govorin da se cijepin svako jutro. Kaže on kako. Govorin mu ja ti se cijepin svako jutro. S čime? Kako? Ogorske rakije domaće, donese mi zet, svako jutro okrpin po jednu – dvi na ovome ledu i eto ti ga. Ja se korone ne bojin, nisan, majke mi. Neda se boji da će ostat udovica.

- Ima udovica, kažu, puno u selu.

- Uf, ima već pola. U nas svi radili u Vranjicu u onome Slonitu, ljude pokosilo. Bili su tu ljudi ka medvidi, a ono ga u misec dana skreše... I znaš šta, ne valja puno gledan televiziju, nikidan jedna psihijatrica baš to govori. Šta manje gledajte, jer stariji svit umire, u mene sedandeset i dvi godine, i kad gledaš samo te plaše. Govori nikidan jedan tu, više ih je umrlo od straja nega od korone.

- Ma niste vi plašljivi, vidila san ja odma sinoć kad san vas nazvala.

- Kako?

- Ja vama da jest li to vi, a vi meni da e pa šta.

- Aaa, a e. A gledan uru ko zove, kad se javin obično mi govore 'e Kudre ili e Jozo', a sinoć se mislin ko je u ovu uru, hahaha...

Eto mi. Dođosmo, upoznašmo se i nije nan žaj. Masu ih je prošlo kraj zelovskih kuća u potrazi za snijegom, a nije ni znalo da u njemu ima jedan Kudre šta bilježi pomno sve šta nebo donese. I za to primi svega tristo kuna mjesečno. Zato teško da će ga tkogod naslijediti.

- Bio je jedan tu u selu, proba je, al ne bi ga svi đavli naučili. Zato i ja mislin da posli mene neće imat ko.

Prava šteta, jer Zelovo u prognostičkim kartama Hrvatske ima posebno mjesto. A ko bi to rekao.

Adio Zelovo, čim snig opet padne eto nas nanovo. 

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?

Izdvojeno

03. ožujak 2021 19:13