Lito je. Zapeklo, mili moj brajo; cvrčak cvrči, gori nebo, puca stina. Miljenko i gravidna mu žena Marija zaputili se iz Gruda, priko granice u Vinjanin - na more. Na zadnjem sicu - dičurlija. Ne mogu dočekat kupanja: stariji Ante već metio masku na glavu, bliznakinje Matea i Antea napuvale rukavice.
Reka jin ćaća, “brez mišića, dico, nema u more, valovi su na đavla”, a ćaću valja slušat, ćaća sve pametno zbori, zna. Prošli, tako, iz zemljice Bosne u Europsku uniju, kad par kilometara posli Zagvozda – i, jopet brklja?!
- Tunel “Sveti Ilija”. Pripremi novce! – Marija će.
- A, svetoga mi Ilije, ja jin ovog cirkusa platit neću – mršti se Miljenko, puna mu kapa: novi dan - nova globa.
U kućici brko. Miljenko ustavijo mercedesa, spušća caklo, pa će strogo:
-...
Reka jin ćaća, “brez mišića, dico, nema u more, valovi su na đavla”, a ćaću valja slušat, ćaća sve pametno zbori, zna. Prošli, tako, iz zemljice Bosne u Europsku uniju, kad par kilometara posli Zagvozda – i, jopet brklja?!
- Tunel “Sveti Ilija”. Pripremi novce! – Marija će.
- A, svetoga mi Ilije, ja jin ovog cirkusa platit neću – mršti se Miljenko, puna mu kapa: novi dan - nova globa.
U kućici brko. Miljenko ustavijo mercedesa, spušća caklo, pa će strogo:
-...
