Vraćan se s puta, ima od toga i desetak dana, ono kad je bilo pakleno vruće, naletin na aerodromu na rođaka (podaci poznati redakciji), pitan ga kako je, kako se nosi sa sparinom... Klasična "spika na brzinu". "Lako ćemo za vrućinu, ne moremo mi živit od skakavaca, ima ih milijun", odgovorija je.
Moran priznat da ga nisan baš ozbiljno doživija, sad će i on ovo pročitat, kroz jedno ušlo kroz drugo izašlo... O kakvin on sad skakavcima, nas ubija vrućina. Osin toga, kontan, Kaštila su to, tamo ima tih polja, zelenila, svakojakog raslinja, pa valjda ima i di koji skakavac. A u gradu Splitu nemaju ni di bit ni šta ist, kod nas su i zadnje pelegrinke pale u borbi s betonom. Ako ćedu grickat i žvakat beton, neka ih.
Na rođakove skakavce san zaboravija već do Štafilića. Da bi prošli vikend, u subotu navečer, izaša malo do grada sa ženom i prijateljicama s Islanda koje su nam došle u goste. Grad pun. Ne moš stola uvatit. Oko ponoć i po, šetamo mi Rivon kad odjednom – vrisak. Vidila je, pogađate, skakavca. Uvatili smo je malo u đir zbog toga, da je baš strašan taj jedan jedini skakavac.
Kad tamo, metar dalje, još jedan. Pa još jedan. Zaobilazimo ih, zbog nje, i nalijećemo na grupu turista koja stoji u krugu i bulji u nešto. Gledamo i mi, đava je ta radoznalost, i mačku je ubila, kad ono - nekoliko skakavaca. I sve bokuni. Kako ih je kolega Božo u svome tekstu danas nazva "XXL skakavci". Nisu oni mali, naši domaći, na koje smo navikli, nego brate baš veliki. Taman za na gradele, rekli bi u Meksiku, Kambodži i na Tajlandu.
Puna Riva skakavaca, komentirali smo. Nije baš uobičajeno da ih ima na Rivi, pogotovo ne toliko, iza ponoći, i da su toliki. A kad je meni rođo govorija...
Došli doma, na Kacunar, odma iša upalit klimu da malo razladi, pa san mora zatvorit kliznu stijenku na balkonu. A na zidu, pogađate, dva XXL-a. Skakavca. Znači, istina je.
Doša u redakciju danas da ću to malo zabilježit, napisat, ali je kolega B.L. (podaci poznati redakciji) bija brži. On je već napisa da je "Biblijska pošast zahvatila istok Splita, Mejaše i Kilu". Ali, nije samo njih. Ima ih svugdi, po Rivi, u centru, na Kacunaru...
Kaže mi kolega iz sportske rubrike da oni u Kaštilima moraju sve zatvarat radi skakavaca, da po cilu noć slušaju kako udaraju u klizne stijenke i prozore. A javili se i Zadrani, da je kod njih tako već desetak dana. I u Splitskoj na Braču. Invazija.
Iz Zavoda za javno zdravstvo poručuju da je najezda skakavaca normalna pojava, ne samo kod nas, nego duž obale na cilon Mediteranu, i da se ne moramo brinit. Da nisu štetni, baren tamo di nema usjeva, i da će se vrlo brzo priselit na neku drugu, njima zanimljiviju lokaciju. Kako su došli, tako će i otić. Čekamo zabarikadirani.