Imamo je!!! Kako koga? Pa renesansu! Onu obećanu od gradonačelnika Ivice Puljka. I njegovih pobočnika.
I evo je - re ne san sa!!! Dokaz je tu. Kantun na izlazu s Voćnog trga na Rivu. Tu je nekada, o Bože, bio kiosk. Zamislite ljudi - kiosk. U njemu su se prodavala slova na novinskom papiru, neka čak i ukoričena u knjigama. Grozno! Kome to treba? Splićanima? Šta oni tu imaju čitat, oni imaju čitat samo to što im svojim genijalnim objavama poruče vodeći ljudi iz Banovine.
Ako nekome to nije jasno ili se buni, neka ode do Banovine, kod dogradonačelnika pa da mu on objasni sve što treba. Kad već Boraska nije došao na meč.
E, da se vratimo na taj kiosk. Nakon što je u spasonosnoj akciji jednoga dana maknut taj odurni kiosk (fuj, fuj, fuj), otvorio se pogled na prekrasan dio na top lokaciji u gradu. Zid, šporak, išaran, dvije elektro kutije, isto tako išarane, razbijene, šporke. Hm, što ćemo sad?
Mislili su u Banovini poput profesora Baltazara, mislili i mislili. Maknuli smo onaj kiosk, ali što bismo sad tu mogli staviti, a da nam ovi Splićani ne grintaju. Ma zapravo, neće oni ni grintat, niti šta čitaju niti šta misle, mi mislimo za njih! - zaključiše u Banovini.
I evo ga - niče štekat. Stol, dva tri. A oko njih i ispod njih - divota. Stavljeno par kamenih ploča, ostale isfugirane ajme ajme (bravo meštre!), a iza njih zidovi i ormarići kakvi su i bili. Ružni, prljavi, zli. Ne kao kiosk jer ništa nije ružnije od kioska, ali ipak...
I tako je komunalni red konačno stigao u Split. Spašeni smo! I što je žrtva jednog odvartnog kioska Renesansi Splita.
Banovino, hvala ti! Gradonačelniče Puljak hvala ti, dogradonačelniče Ivoševiću hvala i tebi...