Svaki, a pogotovo povijesni gradovi u svom imenu čuvaju neku sliku. Neku ideju, viziju koja se budi pod našim kapcima na njihov spomen. Za mnoge će u Veneciji to biti vožnja gondolom po kanalu s gelatom koji nam se topi po prstima, a u Parizu uživanje u prhkom croissantu u bistrou, po mogućnosti s pogledom na Eiffelov toranj. A u Splitu? Možda hedonistička gozba u maniri starih Rimljana na kakvoj pitoresknoj lokaciji, po mogućnosti s pogledom na grad? Tako je barem svoju viziju ultimativnog gastronomsko-turističkog iskustva zamislila Splićanka Tina Gazin, kreiravši takozvane Dioklecijanove večere koju su osim gostiju prepoznali u ovdašnjoj turističkoj zajednici i Županiji.
- Ja se već dugo bavim turizmom i prije par godina sam se bacila u gastronomiju te počela nuditi...