Smrklo se, zrikavci zriču, sve vonja na proliće. Za stolon Tonko kalibrira povećalo. Sve ga odmiče, pa primiče oku. U drugoj ruci pinceta. Na kauči one dvi. Iz pozadine dopire:
- Ove su ti lijepe...
- Ja bi još tamnije...
- Zahvalne su ti ove, ništa ti se na njima ne vidi...
- Ma neću, kad ti kažem, svijetle su mi!
- Što je god pločica tamnija, više se na njoj vidi: prašina, kapi vode, mrlje...
- Nek se vidi...
- Tako mi je Tonko postavio neke, po tri sam ih puta dnevno čistila...
- Ja ću imitaciju drva. Il kamena...
- Po svom ti gustu...
Nije ovo priča o pločicama, ne bojte se! Iako ih Tonko Glavor postavlja bez greške. Još je bolji s kamenom. Evo nas u njega u Putnikovićima na Pelješcu. A one dvi s kauča su susida Valentina Vitković i Tonkova žena Nike.
Valentina traži...