StoryEditor
ŽivotFRITULE U ZORU

'Fala Bogu, finili su i ovi blagdani! Jeste li se i vi satrali birajući pravu fotku s prascem za Fejs?': naša novinarka otkriva zašto se nakon praznika osjeća kao svjećice na boru kojima izdišu baterije

2. siječnja 2020. - 17:37

Dok gledan u svečani stolnjak zaliven vinom (neka, to je srića, rekla bi moja mater, a kako da ne, meni je velika srića to sad prati), šporkane čaše na nogicu, zgužvane, skorene ubruse, kolačiće obilato začinjene nikotinom i pune pepeljare..., osjećam se poput svićica na boru koje izdišu sa zadnjim trzajima baterije. Jbga, muž je kupija te svićice u najjeftinijem dućanu i znala san da će falit jer nisu izdržale ni do drugog kruga blagdana. A to mi se i samoj dogodilo...

Kupija je on ove godine i paketić šarenih balunčića, ali nijedan nije ima trakicu za zakačit na grančice pa ih je nakon nekoliko pokušaja vezivanja pobaca u škovace i vika da nikad više ništa kinesko neće uć u ovu kuću. Stari, okani se kićenja bora, to je uvik bija moj posal, tvoj je bija da mi posli kićenja tražiš rupe i danima premištaš balunčiće s grančice na grančicu.

Za svakoga zadačić

Svako je u mojoj kući sebi naša neki blagdanski zadačić, ali ja san ove godine baš tila bit najbolji đak pa sam istrčala maraton. I na prvi dan Nove godine pari mi se da san od pola prosinca prošla svjetsku vatrogasnu olimpijadu.

Počelo je sve ka na frontu, završilo se PTSP-om. U strci po dućanima trebale su mi sirene da se parkiram, posvađala sam se s tipom koji mi je bezočno ukra misto isprid nosa. Posli mi je jedan isti takav ukra misto isprid blagajne, a prije njega je bračni par preko blagajnice prinija dva vagona artikala... Ljudiii, koji van je? Sprema li se sudnji ili Badnji dan, zavapila je jedna prija na Fejsu.

Ali šta ću, ove san godine ničin izazvana odlučila bit takozvana prava žena, jer neće oni meni određivat meni, ja ću sve sama napravit, sredit ću kuću, darovi su na vrime sakriveni u ormaru, uzela san godišnji zato da ništa ne zaboravin, sve ću ih usrićit, tralalala...

Udrila san veliko pranje, od prozora do podova, isprala san tapete, lustere, deke, srića da je bura zapuvala na vrime. Pobacala san par vrića smeća, stare robe i boca. Kupila san nove boce za darivat rakiju, par rola ukrasnog papira, sjajne trake, selotejp, odabrala darove svima, pa onda još jednom svima jer me to mater zamolila.

Sačuvala san račune i slipove da vrate u butigu ako se kome ne bude svidilo. Ima tu od bičava, mudanata do košulja i malih lončića. Ugrabila san u jeftinom dućanu zadnji baršunasti ogrtač za nećakinju. Vratila san posuđene knjige i ostale predmete vlasnicima.

Dala san prat i šišat pasa, kupila san i njemu novi ležaj. Nedostaja mi je još samo smrznuti grašak za francusku. Na vrime san napravila kolačiće, i to suhe, po peesu. Pripremila san plastične posudice za dilit posli kolačiće okolo. Uf, još kuhinjske ubruse triba donit u kuću. Da, i još jedno maslo... I triban se opiturat, isfenirat i u svemu ovome ostat dama. Neko će i svratit, uvik svrati.

Fritule u zoru

Napravila san fritule zorom, oprala san sve suđe, jer tek će se otvorit veliko gradilište u kužini. Derat će se bakalar, gulit će se kumpiri. Ove godine ću ga napravit pola na bilo.

- O’š mi ga ti stuć u teći?

- Imamo li pravi kumpira, jer ne triba nan ništa radit bez njih...

Ludilo je treslo kuću cili dan do ponoći. Izilo se, popilo se, debatiralo.

- Malo mu je tekstura bila loša, ali nije neukusan... Aj, zrno soli si više stavila. A bolji je bakalar bija nego lani...

- Ne triba nan više nikad oni vakumirani kupovat, liđerast je, ka za bolesnike...

- A fritule su ti pun pogodak. Jesi naribala jabuku?

I tako, već za Badnjak uvatila san se kako maštan o idućem koji ću provest u gradu, platit ću negdi i pojist ga, ili ću se ipak dignit u šest pa ga skuvat do deset i onda otić u grad lampat po kafićima. Ma dobro, ko zna... Uvik ispadne manje-više isto. Kažu - postblagdanska depresija, ja mislin da sto posto postoji. Svi shvatimo da Djed Mraz stvarno ne dolazi, a mi starimo s uvik istin jelovnikom, s istin ritualima, istin očekivanjima i istin razočaranjima. U velikin familijama svi se malo duže gledaju pa svašta izađe na vidjelo.

Ove godine su i predsjednički izbori dilema kao i meni, evo nakon pet godina opet se mislimo između bakalara bjanko ili na brudet, patke ili pašticade, tuke ili gudina...

- On mi je preagresivan...

- Kako ne bi bija kad ga ona gađa pi...jama? On joj dva puta govori da nije istina, a ona se drži Vasina šalabahtera...

- Ali nije gospodin, živčan je, ona je bila mirna... On je zločest.

- A ona je divica Marija, šta?

- Lipša je...

- Ajde, ajde, bilo je još preženci pa di su i di smo s njima? Aj, provaj mi raspucance, ispekla san duplu dozu, vidi šta figuraju! I neš valjda nju zaokružit?

- A nego ću njega, aj, molin te...

- Ups!

Kad su dva kruga blagdanskog ludila završila, ekipa se raspala, osta nan je ladni pečeni prasac i terina francuske. Čuju se još ženska čavrljanja o tome koga je natega mesar, a koga kolega šta mu je umisto poštene pozicije divljači proda zamrznutu glavu...

- Ja san se pretvorila u francusku, jeden je za doručak, ručak i večeru – govori kolegica.

- Ajme, razumin te, ista stvar.

- A iz moje kuće vonj pečenog prasca neće izać do Tri kralja...

- Ja san od danas samo na šalši.

- Je, je, sve je ovo previše, svit pretjeruje, na kraju nan se uvik smuči.

Isti filmski maraton svake godine i na kraju, a šta drugo nego ostaješ sam u kući. Ili ste se u zagrljaju s prascem slikali za Fejs?

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?

Izdvojeno

14. rujan 2020 02:29