A što će pošta u selu kad nema ljudi? – kratko rezimira baka Katica Vučemilović to što u njezinu zaseoku, u Ježeviću, već gotovo 20 godina prazna stoji lijepa nova zgrada pošte, podignuta nakon “Oluje”.
– Ma, nije nikad ni počela radit. Samo su je sagradili, nikad ni vrata nije otvorila. A za koga će i radit? Nema ovdi u selu ljudi, ima tu i tamo po dvoje čeljadi u kući, starije. Mladi su svi otišli. Nema posla, a neće da kopaju – smije se Kata dok polako mete cestu ispred kuće.
– Dućan u selu radi kako kome zatreba – kaže Kata – ima samo jedna mlađa obitelj što živi stalno u selu. Kad kome zatriba pošta, odu u Vrliku. Samo, koliko ima posla, neće ni pošta u Vrlici dugo, morat ćemo za sve u Sinj ili Knin. Svrati poštar dva puta priko sedmice, i ne triba više. Do...
– Ma, nije nikad ni počela radit. Samo su je sagradili, nikad ni vrata nije otvorila. A za koga će i radit? Nema ovdi u selu ljudi, ima tu i tamo po dvoje čeljadi u kući, starije. Mladi su svi otišli. Nema posla, a neće da kopaju – smije se Kata dok polako mete cestu ispred kuće.
– Dućan u selu radi kako kome zatreba – kaže Kata – ima samo jedna mlađa obitelj što živi stalno u selu. Kad kome zatriba pošta, odu u Vrliku. Samo, koliko ima posla, neće ni pošta u Vrlici dugo, morat ćemo za sve u Sinj ili Knin. Svrati poštar dva puta priko sedmice, i ne triba više. Do...
