Kako je šjor Antonio, u "lipin godinama", završio u Kožinskim borima s jednom Majom, a onda mu se približo poznati auto...

Kad čovik ufaćka “lipe” godine, onda se, ne svojom voljom, iz čista mira počne ponašat ka malo dite. Uleti u neki novi đir koji nema veze sa ranijim navikama. Prvi sinjali su kad iza posla čovik opizdi po ure na kauč, ka on će mrvu ubit oko. Odma to uđe u naviku. Tako navečer, kad s ženon gleda televiziju, dok ona gušta i škalaje suzice zbog neke jeftine srcecipajuće serije, on zahrče u fotelji i onda žena mora sa daljincem pojačat ton. Lipo boga mi, nema šta. A, šta je najsmišnije u ciloj toj priči, to je njegova škuža da je umra od umora. Tako to ide iz večeri u večer i postane kronična bolest. Iz čista mira prominu se uloge. Cili život kad bi s ženom lega u postelju, uvik je ona pizdila ka boli je glava, umorna je, spava joj se i sve tako neke škuže koje je svaka žena na ovome svitu naučila i pari da su sve završile istu školu. Neš napora za opizdit malo ljubavnog tretmana. Tako su se sad uloge prominile. Sad ona gleda seriju, škalaje suze i triba bi joj muž za koju lipu besidu, a on hrče. Ona bi se mrvicu dirala, a on je u snovima, opižđen umorom. Nije mi jasno kako se to priroda sa nama zajebava pa sve izmiša.

Inšoma, osim toga ima još raznih sinjala koji čovika smiste u “lipe” godine. Jedan moj prijatelj je jedan put puno lipo objasnija sinjale muške starosti. Njegova teza je sadržavala tri stvari. Prva je kad čovik uvati sebe da je počeja gledat osmrtnice. Dok si mlad jebe ti se ko je umra i kad će ga pokopat. Ko je gleda osmrtnice. E, a kad ih počneš gledat, to ti je prvi znak za uzbunu. Druga točka iz te teze o muškoj starosti je ona, kad ti žena onako iz čista mira kaže, kako bi bilo lipo da odeš s prijateljima na kavu, jer joj po kući smetaš. Lipo bogami. Ti joj smetaš, a di je ono vrime kad je ka pokvarena ploča znala pizdit, ka nema te nikad doma, svi su ti važniji od mene, ti uvik moraš ić na košarku, pa onda tvoji prijatelji ne mogu pivat bez tebe, ili neš ti meštra od karata. Onda se tu nadoveže ono ka zašto sam se udala, je li ti znaš adresu od kuće di stojiš i tako znala bi ronjat za svaku pizdariju. To je isto jedan od predmeta iz one škole kad bi ti tija u postelji nešto radit. Zato sam sto posto u pravu kad kažem da je tu školu završila svaka ženska, a možda je to dil ženskih gena i mi možemo pizdit koliko nas volja. Žena ne mora znat ko je bija Heraklo, ali te famozne beside “umorna sam” i “Nema te nikad doma”, e to svaka zna. A, sad te tira vanka. Znači lipo sad si b.o. i moš poć di te volja. Ono b.o. su nekad likari pisali ka ono da je nalaz bez opasnosti. Nemam pojma je li to likari i sada pišu. 

I konačno, treći sinjal je kad muž i žena legnu u postelju. U neko doba noći muž je slučajno dirne nogom, a ona ka zapeta puška baš to je čekala i umiljato mu se približi očekujući mrvu nježnosti i zavodnički ga upita šta to ima značit, a muž kome je sve nejasno (skleroza je počela) odgovara da on nema pojma šta je tija s tim šta joj je dirnija nogu. Čovik se i ne stigne spremit, a evo te u “lipim” godinama.

Neki dan u čekaonici kod moga likara dva čovika baš u tim “lipim” godinama imali su ovakvu parlatinu. “Ante! Kaži ti meni je li ti moš još...? Oni drugi koji je bija malo nagluh odgovra mu: “A? Šta si reka?”. “Pitan te, je li još moš radit one stvari?”, glasnije će onaj prvi. Tamo neke babe šta su sidile, koje su sve lipo čule, uskomešale su se, a oni drugi odgovara: “E moj Mate. Ništa. Gotovo je s tim. Uvatile godine”. Babe su se počele smijuckat, a oni prvi će na to: “Oš da ti kažen kako ćeš moć!?”. E, sad je situacija postala skroz zanimljiva. Babe su načulile uši, šta iz znatiželje, šta zbog toga šta bi im dobar savjet moga dobro doć za kućne potribe. “Lipo moj Ante, prije nego pođeš u postelju, nemoj se popišat. Oko tri-četri ure bi će ti ka jarbol”. U čekaonici je nastala provala smija, a bidni šjor Ante ništa nije skužija. 

Uvik san se pita ko je izmislija onu batudu “use, nase i podase”. Kako je to lipo rečeno. Svit tu batudu upotrebljava, a kladim se da niko nije mislija o tome kako na tu batudu gledaju muški, a kako ženske. Eto, moj susid kad smo neki dan o tome govorili, on je ka iz topa opizdija da znači dobro pojist, lipo se obuć i ono treće odispod sebe imat koju žensku. Lipa praktičnost. Svi smo se složili da on ima pravo. E, vraga crnoga. Sve nas je spizdila jedna rastavjena uspaljenica inače prijateljica od susidove žene. Njena teza je bila da to šta susid govori je najobičnija pizdarija i da ta batuda znači skroz nešto drugo, naravno gledano sa ženskog stajališta.

U pitanju je čisti seks, jer sve tri stvari znače isto, a to, jesi li gori ili doli, to je stvar izbora u tim trenucima. Svi smo ostali ka mone. Koji smo mi naivci bili, misleći da se tu osim štemanja radi o spizi i robi. Eto šta ti je razlika u pristupu istoj pizdariji sa muškog i ženskog gledanja. Žene su tu puno praktičnije i one to odma objasne, a mi brate dragi tražimo neke stvari koje nemaju uporište za razumno objašnjenje. 

Osim toga, toga smo dana još nešto lipo doznali. Ta ista rastavjena uspaljenica objasnila nam je kako se ujutro može pripoznat ženska koja je imala kvalitetne noćne igre. Ona lipo objašnjava da zbog produženog djelovanja noćnih užitaka ženska ujutro s livon nogon čini malo duži korak. Svi smo pukli od smija i niko nije tija ispast neznalica pa smo se svi redom suzdržali od komentara (čak i naše žene), a ja san od tada jednu “vrilu” crnku iz drugog portuna ujutro špijava da vidin je li jon korak livon nogon duži. Ili ja to nisan moga skužit ili je ona rastavjena o tom koraku skroz bez veze pizdila, a mi svi pali na baketinu. Možda san mora tu “vrilu” crnku zamolit da metrom izmirim korake. Ja mislim da bi mi priporučila da pođem kod likara za izličit

pamet.

*****

U vezi svih tih teza o muškoj starosti i drugim pizdarijama o kojima san pisa, sitija san se štorije o šjor Antoniu. Do svoje šezdeset i neke godine život šjor Antonia nije bija bogzna kako zanimljiv. Ništa se posebno nije događalo u njegovom životu, a da bi bilo vridno zapisat. I kako se svakome u životu prije ili kasnije nešto dogodi šta je skroz neobično, tako je i šjor Antonio triba ufaćkat “lipe” godine da bi svojon štorijon uša u moj libar.

Antonio je bija jedan od ritkih ljudi koje san zna, a da nije ima poroke. Nije bunbija, nije dimija, nije igra karte i balote, nije iša na košarku, a nije se ni kurba. Živija je miran obiteljski život, iša nediljon na misu, ma jednon riči da više ne nabrajan, bija je čovik na svon mistu, baš u svakon pogledu. Svako jutro bi prije posla opizdija đir trčanja i to uvik redoviton ruton od mosta pa uz obalu do marine, zatim kroz Vruljicu pa ulicon Lisinskog do blizu Sfinge i onda obalom isprid “Maraske” nazad do mosta.

S prvin danima prolića zna je vikendom opizdit do Paklenice da se naspuga friškog zraka. Bija je zdrav ka četrun i kako je puno drža do sebe, puno je lipo izgleda za svoje godine. U Petrčanima je ima vikendicu i uvik je nešto inžinjava u njoj i oko nje. Kako inače nije bija od velikog društva, to je ritko zna doć na Kalelargu. Tu i tamo bi doša kad bi iša kupit koji komad robe ili postole. Isto tako u ”Kompas” je ritko dolazija, a i kad bi doša ne bi nikad osta duže od kvarat ure. Tako je lipo izgleda, da mu niko ne bi da više od četrdeset, četrdesetpet godina.

Te je nedilje šjor Antonio radija na popločavanju male stazice između cvića oko svoje vikendice. Bilo je lito. Onako u lipoj litnjoj koluri kože, u mudantinama i cili u mišićima, raznosija je kariolom šljunak za podlogu, nabija ga, ravna, miša maltu i nosija benkovačke ploče za taj mali putić između cvića. U susjednom vrtu na platnenoj ležaljci odmarala se neka ženska. Spugala je litnje sunce, kome je podarila skroz bilu kožu na izazivanje pigmenata da se aktiviraju. Imala je tu oko tridesetpet, četrdeset godina. To su najzajebanije godine za ženski rod. ”Odlepršale” su godine mladosti, a još nisu došle one ”lipe”. U tim godinama ženske očajnički pokušavaju prikrit prve sinjale na tilu koji pokazuju broj godina. Vidu celulit tamo di ga nema, deset puta na dan idu na vagu, infišaju da imaju bore na licu i sve u svemu zajebava ih izgled. Tako je ta ženska lipo ležala, slušala ”tranzu” i čitala neki ženski časopis. 

Šjor Antonio je radija svoj posal i uopće je nije primjećiva. Između njih je bila mala ograda, tek toliko da se zna dokle je čiji teren. Naime, vikendica u kojoj je boravila gore spomenuta ženska bila je od prijatelja šjor Antonija, koji je liti zna afitat turistima za uzest mrvu šuške, tek toliko da ne stoji prazna, dok je on bija na otoku kod ženine rodbine. U jednom momentu ženska se digla i razgibavajući se učinila nešto ka poluđir po vrtu. Šjor Antonio ju je tek tada primjetija. Kako ga ženske inače nisu zanimale, jer mu je njegova Kate bila skroz dovoljna u životu, tako je samo bacija bezvezan pogled i nastavija radit svoj posal. Ženska je vidila da je on nije njanke sinja pa je počela radit ka neke vježbe tila i konačno počela trčat na mistu. E, na tu baketinu šjor Antonio nije moga, a da ne padne. Ostavija je posal i priša ogradi. 

„Šinjorina, nije vam dobro pravit vježbe po von zvizdanu”. Ona je zastala, okrenila se i uz osmijeh odgovorila: „Ja to tek toliko da se malo razgibam”. „Znam, znam. To triba radit ujutro. Kad je sunce još slabo. Triba jutron bacit đir da se tilo probudi”, savjetodavno će Antonio. „A, je li vi trčite?”, upita nepoznata gošća. „Svako božje jutro. To je zdravo za krvotok, pluća, mišiće, za sve”. 

Kako su smišni ljudi koji ti nešto savjetuju. Dobro kad nije reka da trčanje pomaže noktima, kosi, ušima ili pupku. Pa i najveći tukac zna da je trčanje zdravo, ali ić pizdit zašto i šta ja znan šta, to je skroz bilo suvišno. 

„A kako se šinjorina zove?”, uleti šjor Antonio. „Maja. Iz Čakovca sam. Došla sam malo na odmor”. „A, iz Čakovca! Baš lipo. Ma, kako vi iz unutrašnjosti znate pogodit di triba doć na odmor. Ja sam vam Antonio, Toni Tonči, Ante, kako se kome sviđa”. „Drago mi je”, konvencionalno odgovori Maja pružajući ruku priko ograde. Šjor Antonio joj muški stegne ruku, a ona uz osmijeh samo izusti: „Uh, što vam je jak stisak”. „Škužajte šinjorina, biće zato šta po vrtu fizičarim”. „Ma nije ništa strašno”, odgovori Maja. 

Tek tada ju je tu na metar udaljenosti šjor Antonio malo bolje pogleda. Je da je imala koje kilo više, ali držala se. Gornji dio kostima je malo više stegla, pa su joj cice izgledale falšo bublaste, a to znači da je kojim slučajem bila bez gornjeg dijela kostima, skroz naskroz bi joj pale. Tilo joj je bilo onako dobre forme, ali po bokovima se vidilo da ima viška materijala. Imala je furbast pogled, lice posuto pjegama, a kosa prirodno crvenkasta padala je po isto tako pjegavim ramenima. 

„Šjor Anto...”. „Antonio! Možete me zvati Toni”. „Jeste li za šalicu kave? Ne volim kuhati samo za sebe, a isto tako i sama piti”. „Pa, šinjorina Maja, ja vam ne pijem kavu, ali eto pravit ću vam društvo ako imate kakav đus ili mineralnu vodu”. „Jer li to zbog tlaka?”. „Ma kakvi tlak. Zbog zdravlja. Nije dobro kavu pit. Triba živit zdravo”. „Znači onda ni ne pušite”. „Bože sačuvaj. Taj otrov ubacivat u pluća... niti sam ikad, a virujen da i neću”. „Dobro. Idem ja. Hoćete li đus iz frižidera ili obični?”. „Radije bi obični”. 

Maja se odgegala prema kući i tek tada je šjor Antonio (ipak je muško) malo bolje pogleda. Ona je očito znala da je šarmantni gospodin gleda, jer se potrudila da zavrti malo podebljim fetama od guzice dok se udaljavala. Dok je pripremala kavu brzopotezno baci pogled na ogledalo, popravi frizuru, namisti dijelove kostima i izvrši sitne kontrole izgleda. Šjor Antonio joj se učinio skroz privlačan gospodin. Posve razumno je zaključila da je malo stariji od nje, ali njegovo tijelo bez i jednog grama sala i sportsko držanje bili su dovoljni da joj se svidio. 

„Evo me. Stižem!”, odmah sa vrata kuće oglasila se Maja. Kad je došla do ograde, nasmijala se govoreći: „Hoće te li doći ovdje kod mene ili ćemo...”. „Može! Može!” prekine je Antonio, preskoči ogradu, uzme od Maje gvantijeru i stavi je na stolić u vrtu. Tek tada je Maja vidila da je šjor Antonio prilično viši od nje.  Čakulanje uz piće poprilično se oteglo. Maja je doznala da je šjor Antonio oženjen, da ima dicu, da živi sportski, da voli prirodu, da njegovi ne volu doć u vikendicu, jer im je to bezvezni tramak i tako dalje. Šjor Antonio je pak kroz razgovor doznao da je Maja stara cura, da radi u komercijali neke firme u Varaždinu i da svaki dan putuje. U Petrčanima joj je lipo, ali poprilično dosadno. Ipak sve u svemu gušta u litnjem odmoru. Misli ostat sedam dana, jer želi dio odmora ostavit za snig kojega isto tako obožava, doduše ne kao more, ali i snig ima svoje radosti. 

Vrime je polako curilo u skroz pristojnom i bezgrišnom razgovoru. Ipak, potencijalna opasnost da se nešto dogodi sasvim realno je postojala, jer se šjor Antonio Maji sviđao, a isto tako ona je jako dobro znala da nije baš interesantna meta za litnje ženskolovce u Petrčanima. On pak, gušta je u razgovoru i u njoj je vidija skroz pristojnu žensku i nije mu baš krv minjala fibru. Ali, kako u tim situacijama kad su u pitanju zrili ljudi, neke stvari brzo dođu na svoje, tako je šjor Antonio u jednom momentu sasvim slučajno svojom nogom dodirnija list noge šinjorine Maje. Ona je to skužila ka sinjal i uz osmijeh čekala šta će se dogodit. Nije odmicala svoju nogu, nego je čak lagano još i prislonila uz nogu šjor Antonia, ćuteći njegove dlakave i čvrste mišiče. Njemu je bilo mrvu neugodno. Kako on nikada u svom životu nije bija u ovako glupoj situaciji, Maja je skužila njegovu zbunjenost. „Zamislite šjor Toni. Kako je to neobično u životu. Nikad se nismo vidjeli, a sad razgovaramo kao da se godinama poznajemo”. „Je, baš je smišno”, pomalo nespretno će Antonio. Maja uzme njegovu ruku i nastavi: „Znate šjor Toni. Odmah sam znala kad sam vas vidjela da ste vi jedan fini gospodin. Znate, drugi muškarci kada vide ženu koja je sama odmah imaju znate što ću reći kakve misli”. „Moja šinjorina, nisam vam ja neki...” „Pst. Nemojte ništa govoriti”, reče Maja i lagano privuče njegovu ruku bliže sebi. 

Šjor Antonio pomalo iznenađen ovim potezom htio je izvući ruku, ali ga ona ohrabri osmijehom i on osjeti toplinu dojke neobične gošće. U tom totalno neočekivanom trenutku kada su pale nekakve prepreke i stvorila se skroz nova situacija, misli su vrtoglavo prostrujale kroz glave dvoje odraslih ljudi. On je pomislija kako se sve to previše brzo i neočekivano događa i šta ako ga neko vidi, pa onda šta ako mu žena dozna, pa opet pomisli da ništa nije zgrišija, pa šta se boji to je samo susidova gošća, pa još k tome kako nije bog zna kako lipa, ali isto tako šta ne bi i on učinija koju vanbračnu faturetu i tako milijun pizdunskih misli letilo je kroz njegovu glavu. Maja je pak razmišljala kako je taj fini i snažan gospodin uzima u naručaj, odnosi pobjedonosno u vikendicu i sirovo muški obljubljuje na drvenom podu dok ona leti dalekim prostranstvima vrućih seksualnih užitaka. Praktično i konkretno, nema šta. 

U tim razmišljanjima koja su ispunila trenutke šutnje, prvi se oglasio šjor Antonio: „Škužajte šinjorina Maja, ali malo mi je nezgodno. Znate, ova sredina. Svi me znaju, ja mislim da kužite stvar”. „Je, je. Sve je u redu”, odgovori Maja i pusti njegovu ruku. „Znate šinjorina, odrasli smo ljudi, ali... šta ja znam...” „Pst. Imam prijedlog. Idemo večeras negdje van Petrčana. Znate, onako čisto prijateljski. Ja vas vodim... ako... pa vi to bolje...” „Ni slučajno. Ja sam ovdje domaćin, a vi gošća. Dogovoreno? Idem radit, da završim ovo šta sam počeo. Vidimo se!”. 

Cilo popodne Maja je provela na plaži, a Antonio je završio svoju stazu. Kad je pala noć Antonio je izaša iz svoje vikendice i sija u crvenu Fiestu. Uskoro je došla Maja. Onako u svitlu unutrašnjosti auta izgledala je puno lipše nego priko dana. Gotovo bez riči sila je u auto i šjor Antonio je prvi put u životu opizdija učinit prvi bračni grij. Dok je vozija prema Kožinu i poznatoj šumi koja je inače oduvik bila omiljena štacija za ljubavne parove s autima, Maja ga je rukom dodirivala po nozi i konačno crvena Fiesta stala je kod lovačke kuće. I, onda je Maja ka da se godinama nije dirala opizdila takav žestoki napad da se bidni Antonio jedva snaša. Mora da je kod nje bila malo duža ”suša”, jer ga je skroz izblesirala, da je on bidan nenaviknut na ovakve situacije bija sam sebi smišan. U sekund je Maja bila gola golcata. Njene cice ”prolile” su se onako opuštene i bez force. Antonio se počeja svlačit i ubzo su oboje bili u vrtlogu poljubaca, pomalo sramežljivog maženja i u ciloj toj priči Maja je vodila glavnu rič. Bidni šjor Antonio pomalo zbunjen jedva se snalazija.

I tada, na prostranu čistinu doša je nekakav auto, opizdija farove prema njima, doša skroz blizu, okrenija se i sta. Ljubavnici u crvenoj Fiesti kasno su se sagnili. Nepoznati je opizdija sirenu, još jednom se okrenija i poša ća. Šjor Antonio je osta ka mona spižđen. Vidija je po registraciji da je to auto njegovoga sina Marka. Prvi put je iša zgrišit i di da baš na njega naleti vlastiti sin. Osim toga šta sin radi u ovo doba i na ovom mistu razmišlja je Antonio. Naime, sin mu je bija sritno oženjen s jednon lipon malon iz Pirovca i naprosto Antonio nije moga virovat da mu sin pravi bilokakvu vanbračnu pizdariju.

Uzalud je te večeri uspaljena Maja pokušavala probudit spižđenu muškost u atletskom tilu šjor Antonija. Sve je bilo bezuspješno. Sva je srića šta je Maja razumila onu poznatu škužu ka ono ovo mi se prvi put dogodilo ili neznam šta mi je večeras i slične pizdarije koje muški rod nespretno istrese kod ovakvih situacija. Inšoma, cila je ta grišna štorija završila totalnom ljubavnom katastrofom.

U kući šjor Antonija za obidom vladala je tišina. Sin Marko sa svojom lipon ženicom bija je dobro raspoložen i diskretno se smijucka ćaći kojemu je bilo neugodno za popizdit. Marko je situaciju u šumi doživljava kao nešto poprilično značajno i svečano. Mislija je u sebi kako njegov pape i u ”lipim” godinama još uvati koju akužu, a šjor Antonio je pomislija koja je to pegula da baš sin mora naletit kad je prvi put u životu iša privarit njegovu mater. Nikada o tome nisu ni rič progovorili i tajna šume u Kožinu zakopana je za vike vikova.

Jednom je šjor Antonio u nekakvom muškom društvu priča tu zgodu i kako ga je ”vršnjak” izda i da mu ni dan danas nije jasno zašto. Sina i njegov auto nije spominja. Kad je to čuja barba Zvonko, inače povratnik iz Amerike, opalija je ka iz puške: „A šta mene nisi zva? Pokaza bi ja toj ženskoj kako radi stari dobri dizel motor. Posli mene pivala bi ona po kući brat bratu misec dana”. Usput rečeno, barba Zvonko je ima osamdeset i četri godine. Cilo društvo je krepavalo od smija. Kad sam mojima u klapi ispriča ovu štoriju o šjor Antoniju, češće nego inače počeli smo upotrebavljati one beside iz pisme Vice Vukova ”finili su Mare bali”, jer tili mi ili ne ”lipe” godine činu svoje.

------------------------------------------------------------------------------------------------

*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.