Ive je bio žestoki navijača Intera i dobar ka‘ kruh, a onda su mu prijatelji iz "Kvarnera" došli na munjenu ideju...

Oduvik su velike utakmice u balunu znale bit tema dana. Ma šta dana. Po cilu šetemanu pizdilo se ko ji bolji i ko će koga nakantat i s koliko golova razlike. Svi su bili meštri od baluna, a kako se naš svit u svaku pizdariju tendi, tako su u ”Kvarnera” znale bit žestoke rasprave o tome ko je bolji Inter ili Real. Svi su bili treneri. Svi su znali taktike i strategije, di su kome slaba mista i buže u obrani. Bilo je to vrime kad si živija za televizijski prijenos, a ne ka danas kad tako reći svaki dan moš gledat kakvu utakmicu. Sidiš u tinelu i bunbiš biru, a neki bezvezni cukuni činu fintu da igraju balun. Nakad se balun igra iz gušta s puno lipih driblinga, dodavanja i golova, a danas je balun sve samo ne gušt. Puno je šoldi u điru i sve je nekako drukčije. Izgubila se lipota.

Ive je bija jedan od onih žestokih navijača Intera i ja mislim da bi on bija opizdija i u Milano, da ga ona njegova peronospora od žene nije spizdila parlatinom ka ono moš ić, ali ne triba joj se više vraćat. U ”Kvarneru” je Ive vodija glavnu rič. Kako je inače ka čovik bija sav na šušte, a dobar ka kruv, to je dominira glason i tilom. Niko u ”Kvarnera” nije od njega moga doć do riči. Čak i oni kojima je bilo svejedno ko će koga nakantat, zbog njegovoga temperamenta, počeli su pizdit u korist Intera. 

I onda je nekome pala totalno munjena ideja. Zajebat će Ivi antenu od televizije. Tribalo je samo mrvu je okrenit i Ive bi se misto utakmice nagleda sniga za izvoz. Čak je ekipa pošla izvest taj zahvat. Ali antena je bila na krovu, a neki kreten iz kuće di je Ive sta nije tija dat ključ od potkrovlja pa da se odradi zamišljeni zajeb. 

Onda je Zvone, inače dobar Ivin prijatelj, opizdija novu vrhunsku ideju. Lipo su njih četvorica uvatili Ivu i odveli ga u oni portun priko puta ”Kvarnera” i zavezali ga za pašaman na početku škala. Ive se opira koliko je moga i na kraju je osta vezan. Još su lipo kraj njega stavili budilicu neka lipo gleda kako dolazi vrime TV prijenosa. Ekipa je bunbila piće u ”Kvarnera” i uzalud je Ive molija i zva upomoć. Tu i tamo bi povirili vidit jel se slučajno odveza, a on im je spominja matere, sestre, bližu i dalju rodbinu pa biće tamo do sedmog, osmog kolina.

Kako je utakmica bila oko osam uri navečer, ekipa je zadnjeg trenutka zajebavala Ivu. On je bisnija i pritija da će ih sve ubit ka pantagane, a posebno Zvonu da će zgazit ka gaštapana. Grad se ispraznija. Svi su trčali doma na televiziju, samo je bidni Ive kuka i molija da ga odvežu. Točno pet minuta prije osam ekipa ga je odvezala i samo im je reka da sad nema vrimena da im opizdi koju šaku u glavu i takvom forcom je otrča doma, da je svit mislija da je porebanbija. Kako ga je cili Zadar zna, to je dio njih mislija, jer je Ive bija sportaš, da nabija kondiciju večernjim trčanjem. 

Tu večer je Inter slavija veliku pobjedu i sutradan je Ive sve redom častija i naravno prijateljima oprostija. Dobričina Ive samo im je reka da neka molu boga šta je Inter pobjedija. Da je kojim slučajem izgubija, ne da im ne bi oprostija, nego bi im familije slobodno mogle zvat Peru Maziju neka spremi kapse. Kad ga je Zvone pita je li stiga na početak, samo mu je odgovorija da dok je trča doma, kako je cilo vrime mislija je li ona budilica točno radi. 

---------------------------------------------------------------------------------------------- 

*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.