Kako je brudet kod Stipe od "postola i patika" loše završio, a njegova žena nas nazvala "pokvarenim smrdljivcima"

Istina je da nema čovika koji nije tu i tamo u životu mrvu ‘pituriva‘. Najjači od svih su oduvik bili ribari. Uvik uvatu zubaca kapitalca, pobigne im lip komad ribe i ka po pravilu svaki od njih zna koliko je bila teška baš ta riba, koja je pobigla. Lipo riba da sinjal da se uvatila pa čovik škala balanču ispod broda, riba se izmiri, pozdravi ribara i ode u dubinu. 

Stipe nas je spizdija sa svojin ulovima da je i on sam počeja virovat u svoje laži. Kako fala bogu niko nikad nije vidija njegove ribarske trofeje, to je pa dogovor da ga mrvu izludimo i namistimo koju dobru trapulu. Joško ga je uvatija u đir ka ono da bi moga koji put napravit mrvu brudeta za klapu i kako je Joško bija uporan, a Stipe se nije moga obranit, jer fala bogu i mi ostali smo Jošku ‘pomagali‘, Stipe nas je pozva na brudet u nedilju navečer. On će u subotu poć uvatit par lipih ugora, koju škarpinu, a nać će se još toga. 

Svi smo se mobilizirali. Napravili smo ‘borbeni‘ sastanak. Naravno bez Stipe. Joško će od zeta uzet gliser, a Mario ka iskusni šototajer imat će ‘specijalni‘ zadatak. Najteži dio posla bija je nabavit ješku za opizdit zajebanciju s parangalon za kojega Stipe kaže da sam vata ugore ka da ga čekaju na gvantijeri. Naime, cila štorija je išla otprilike ovako: Joško i Mario će s gliseron otkriti poštu di Stipe točaje parangal, pa kad se on makne, Mario će zaronit i na parangal zapet stare postole, patike, koju nogavicu od rebatinka, kakvu staru metalnu konzervu i slične pizdarije. 

Sve je išlo po planu. U tri dana tribalo je nakupit starih postola, patika itd. To je stvarno bija najteži posal. Svak ima jedan-dva para, ali tribalo je dosta toga, jer je štos u tome da se cili parangal ‘ukrasi‘. Dobro opremljeni Joško i Mario slidili su Stipu koji je sa svojon gajeton iša do svoje kako on kaže ”butige za ugore”. 

Kad je Stipe toča parangal, a to je bilo u sumrak, poša je u prvi porat, veza se, pojija nešto i poša spavat. Kako je Stipe toča parangal na plitki kraj di završavaju grote i počinje salbun s guston travon, tako Mariju nije bija nikakav problem na tom plitkom terenu zaronit i obisit po parangalu pripremljene postole i ostale pizdarije. 

Nedilja navečer. Cila klapa došla je kod Stipe. Neko je donija bocu vina, neko neku drugu deliciju, a ja san donija jednu rožatu da se posli večere zasladimo. Svi smo činili fintu ka da ništa ne znamo, a najrađe bi se s guštom razvalili od smija. Stipe naravno nije tija govorit o tome da mu je neko namistija trapulu s parangalon, nego se samo pofalija da je bija dobar ulov, ali da je mora mrvu ribe odnit nekome likaru i da će fala bogu bit dosta za dobar brudet. Svi smo se zajebavali, bumbili vino i konačno njegova žena Kate donila je teću s brudeton na stol. Počela je velika fešta. Tek šta smo počeli jist javi se Ive: 

“Stipe škužaj, ali ova ti riba nije friška. Šta si ti ovo spremija?”, a Mladen odma doda: 

“Pitajte mene. Sto posto nije ništa uvatija pa je pokupija neku staru ribu po ladičaru. E jebi ga Stipe...” 

“Šta! Šta nije friško? Oči mi ispale... gledaj ove bokune!”

“Je lipi su... ali ko zna odkad su bili u ledu. Povonjaj ovi šug!” 

“Šta zajebavate čovika? Ajde sidite i jidite. Meni je brudet baš dobar. Pusti ti Stipe njih. Vidiš da te zajebavaju”, stane Joško branit servirani brudet.

“Koja je vama gospa? Pa di ću vas pozvat na staru ribu. Jučer san ugore diga na parangal. Oči mi ispale, ako nisan”, branija se Stipe, a Ive uleti: “Moš ti govorit šta te volja, ali ja neću jist ovi bezvezni brudet”. 

“Meni se isto čini da je riba stara, posebno ovi ugor”, dodaje benzin na vatru Mario, a Joško zaključi da se i velikim ribarima dogodi loš dan, pa šta onda. 

“Ja ovakve ugore-špigete bacan galebovima“, nastavi zajebanciju Ive. 

“Mario, evo ti ključ od auta pa donesi onu škatulu iz portapaka. Ti si mrvu mlađi od mene, a i škina me nešto boli“, reče Joško. 

Posli minut dva vrati se Mario sa škatulon, Joško ustane i otvori škatulu. 

“Evo Stipe, ovo je za tebe. Bija ti nama zdrav i vesel.“ 

Stipe otvori škatulu u kojoj je bija prokrom lonac i kad je diga poklopac zinija je ka kad trajekt spušta rampu. U loncu je u šporkoj vodi ležala smrdljiva patika poštrapana šugom od pomidora. Stipe je u minut sve skužija. Zgrabija je rukon onu patiku i potega je prema Jošku. Joško se sagne, a smrdljiva patika opizdi kinesku vazu u kantunu kraj regala, vinčani poklon od kuma Marinka. Vaza se izvrne i raspe u milijun komada, a patika od rebata završi na friško pituranom zidu tinela. U tinel uleti Kate, smrači jon se prid očima i bila bi afanala da je nije Ive u zadnji čas uvatija. 

Inšoma, epilog cile priče je takav da Stipe i Joško i dan danas ne razgovaraju. Kate je nabila onu patiku u nekakvu staklenku od kiselih kukumara, zatvorila je i stoji jon na regalu u znak sjećanja na kinesku vazu. Dugo vrimena Stipe nan nije moga oprostit ovu monadu s parangalon, patikama i famoznin brudetom. Jednom mi je diskretno prizna kad smo bili sami kako ni Jošku nije bilo lako obisit na parangal puste postole. Nisan mu tija reć da je to napravija Mario. 

Nakon svega znan samo da je Stipe zabranija da se u njegovoj kući izgovori rič b r u d e t, ali isto tako Kate je zabranila da ni u ludilu ne pokušavamo doć po Stipu. Ustvari rekla je da možemo doć po njega, ali ne zna kako se on misli vratit u kuću.

Nazvala nas je sve “pokvarenim smrdljivcima” gorim od patike koju čuva u staklenci.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 

*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.