Branko se hvalio kako je veliki ‘štemadur‘ i u 70-ima, ali je ipak upao u trapulu, kad je umjesto Viagre popio...

Nikad nisan moga razumit one ljude koji znaju zaboravit kad su rođeni. Ajde, svak od nas tu i tamo koji put nešto odglumi, doduše poprilično amaterski, kojekakvu seksualnu bazu koja bi bila važeća prije 40-50 godina, ali u godinama kada su van dica već napravila svoju dicu, onda takva glumatanja znače opižđivanje timbra na pašaportu za umobolnicu. Kako je u našim godinama normalno govorit o probavi, prostati, penziji, prognozi vrimena i cijenama na peškariji, onda skroz blesavo zvuče priče o nekakvim seksualnim mogućnostima, a o kakvom puntu vanka braka da se i ne govori.

Kako nas je Branko svaki dan pri ispijanju kave davija s nekim svojim pričama koje su nota bene svima nama bile jasne osim njemu, odlučili smo da mu opizdimo kakvu trapulu pa da imamo razlog za neko vrime skroz lipu zajebanciju. Ajde, još smo našem Branku mogli oprostit njegove svakodnevne komentare kad koja ženska prođe isprid našega kafića, ali on je zna izgubit busolu i jednostavno bi zaboravija koliko godina ima. Mrvu bi se otriznija kad bi mu neko reka neka pogleda u osobnoj rubriku di piše datum rođenja. Još se nekako i moglo tolerirat ono, ako bi opizdija komentar na račun kakve gospođe koja je već ufačkala “lipe” godine, ali naš Branko nije ima mire. Lipo je neko reka, ako ne daj bože pogledaš koju žensku od 40 godina, u našim godinama bi te mogli proglasit pedofilom. Branko je zna slinit na one puno mlađe piplice i to je kod njega postalo skroz imbečilno ponašanje. Svaki dan bi se pofalija da je nešto štema i bidan nije zna da mu niko ne viruje, a priče je ponavja ka papagalo. Kako smo tili opizdit malo zajebancije, bacili smo dogovor da smislimo koju dobru bazu i da Branku ukrcamo kakvu trapulu pa šta bude bude. Dogovorili smo se da radimo na tome pa za par dana definiramo najbolju ideju.

Toga jutra Branko se nije pojavija na “radnom mistu” t.j. kafiću i mogli smo na miru saslušati sve moguće ideje. S obzirom da je tu bilo svega i svačega, teško se bilo odlučit za onu koja se činila najboljom. Ipak Toni je svoju najbolje razradija. Kad mu žena pođe na otok otić će s Brankom u vikendicu s dvi ženske i to tako da će jednu od njih, Klaru, naminit Branku i prodat mu priču da je uspaljenica i neka bude spreman na sve. Toni će bit ka s njenom prijateljicom, a ustvari to bi bila Tonijeva rodica koja će Klaru dovest. Klara je važila za vrilu žensku i iako su kružile svakakve priče o njenom životu, ipak je ta rastavjena Riječanka bila skroz drukčija. Vesele naravi, zajebantica na svoj način, Klara je rijetko širila noge, a upravo to je važno da Branko uleti na težak teren. Kako je Branko o Klari zna samo to da je prilično vrile krvi i ništa drugo, to je bila vrlo interesantna za zamišljenu akciju. 

Toni je objasnija da će se sve izrežirat s njegovom rodicom. Naravno odma je neko pita u čemu je trapula. Toni nije tija govorit o tom ključnom detalju, već je reka da će Branko morat podnit izvještaj pa će se sve znati. Ta tajanstvenost nas je podilila. Neko je reka u čemu je štos da mu namistiš Klaru pa da Branko posli priča kako ju je cilu razmontira, kako ju je štema ka da ima 25 a ne 70 godina i slične pizdarije. E, ali ka svidok tu će bit Toni, pa će se istina znat i u tome je cili štos. Posli “akcije” Branko će bit u situaciji koju Toni mora potvrdit. Sve je to nama zvučalo mutno, ali što je tu je. 

U zakazano vrime dva para su se našla u vikendici. Spiza, muzika, piće i lipa parlatina ispunili su večer. U jednom momentu, dok su ženske bile na teraci, Toni je Branku objasnija da u kantunalu ima one nove tablete “Dinamico” ka hrvatska verzija “Viagre” i s obzirom na vrilu Klaru bilo bi pametno da uzme jednu odma, ali da ne krene štemat prije nego prođu dvi ure, jer je tada najbolji učinak. Branko ga je posluša i cila je priča išla po dogovorenom scenariju. Piće, zajebancija i neformalna parlatina poprilično se razvukla. U dogovoreno vrime Toni je s rodicom poša na gornji kat di su lipo u miru čakulali o obiteljskim stvarima. Branko je osta s Klarom i tada se događalo slijedeće. Klara je vješto manevrirala vrimenom i Branko je uspija tek kroz mrvu pipkanja i poneki poklonjeni poljubac bit u igri i u fazi očekivanog popuštanja šinjorine Klare. Međutim, tada se dogodilo nešto za Branka skroz neočekivano. Branko se počeja žalit na muku u želucu, drobu, crivima, a Klara se počela lagano svlačit. On joj se izvinjava i ubrzo izletija iz sobe put zahoda. Kad bi se vratija i taman tija  poč u zagrljaj Klare, mučnina bi ga natirala opet do zahoda i tako je ta večer završila. Tri minuta s Klarom, deset minuta zahoda pa tako ko zna koliko puta.

Svi smo bili na jutarnjoj kavi osim Tonija i Branka. Tek oko 10 sati pojavija se Branko, vidno blid, s podočnjacima i cili iscrpljen. Dočekali smo ga pljeskom i uzvicima pohvala i odobravanja, a on je samo vrtija glavon i nakon šta je doša do riči objasnija je da mu se nikad u životu nije dogodilo da ga čeka gola ženska spremna za štemanje, a njega je spizdila neka mučnina, trčanje u zahod i tako stalno cilu večer. Kad ga je neko upita pa je li ipak šta učinija, Branko je beštima, krivija spizu, piće, sve. U jednom trenutku je prizna da je uzeja “Dinamico” pa ga je možda on spizdija. To je bilo dovoljno da nastane bujica zajebancije na račun njegovih uvik faljenih seksualnih mogućnosti.  Satrali smo ga od zajebancije.

Tek nakon par miseci Branko je dozna da mu je Toni u škatulu “Dinamica” stavija neke jake tablete za čišćenje koje su ga one večeri kad je bija s Klarom skroz blesirale. Još je više popizdija kad je Toni potvrdija da je Klara za sve znala i da je druga ženska bila ništa drugo nego njegova rodica. 

Nakon ove trapule Branko nikad više nije spominja štemanje. Zna je, nije tukac, da mu niko ne bi virova s obzorom da je prizna uzimanje “Dinamica” pa makar to bile najobičnije tablete za čišćenje. 

----------------------------------------------------------------------------------------------- 

*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.