‘Grafiti u kojima se kolje Hrvate stoje po godinu dana i nitko ih ne skida. A vidi se tko je, sami sebe reklamiraju...‘

Tu je nekoć velika predionica bila. Džema je otvorio. Džemal Bijedić. I direktor Vaso Milić. Nedjelja je bila, 15. veljače 1953. godine. Pedeset tisuća vretena prelo je pamuk, a stotine žena radile. U najboljim godinama, "Đuro Salaj", tada već gigant, imao je petsto stambenih jedinica, šest pogona širom Hercegovine i više od 6000 zaposlenih. Čudo!

Danas od predionice nema ništa... Ali ima oko nje betonskim blokovima kasnije podignut ogradni zid, možda prije desetak godina. Sav ispisan! Ko zidne novine, da Vrapčići u prolazu vide šta ima nova:

Otkad je taj zid napravljen, to im je tabla za zastrašivanje! To su im novine, to im je onaj Hyde park. S njega mi iščitavamo šta oni misle o nama. A vazda piše nešto protiv Hrvata...

Kaže nam tako Zdravko Mikulić, povratnik ...