Nije dobro, ljute se splitski sakupljači boca i limenki koji su kao pčele okružili Ultrine partijanere oko Parka mladeži. Ove su im se godine u igru ubacili novi igrači, pokvarili im posao, razbili koncepciju. Neki bocaši, kako se između sebe zovu, svoj su pokretni ured otvorili već u petak oko 18 sati, i do pet sati subote sakupili i po deset najvećih kesa prepunih povratne ambalaže. Ali jidni su kao ljute ose, kažu mogli su i više da se u igru nisu uključili lukavci.
A pod tim misle na, točno su nam ovako rekli, neke od čuvara zaposlenih na Ultri, koji su u igru doveli svoje ljude i strateški ih rasporedili tamo gdje oni ne mogu doći. Konkurencija im je ove godine dala papra, pokvarila im zaradu. Pa nam već u pet jutarnjih subotnjih sati grintaju kako je posao pao svima, a naročito kralju Ultra bocaša, starom momku od 40-ak godina, tako ga opisuju, koji je lani za tri noći Ultre utržio oko četiri tisuće eura.
- Zezate li vi to nas u partijanerskom stilu - pitamo ih.
Ma kakvi, kažu nam, eno vam ga dole pa ga pitajte sami. I našli smo tog Antu taman dok je punio vreću veličine tende. Nakrcao ju je plastičnim bocama, limenkama, svaka mu je prošla kroz ruku, svaku je stisnuo da zauzima što manje prostora. Oko njega se nalazi još pet, šest crnih kesa za smeće s potencijalnim blagom, iz kojih hvata sve što se može prodati u reciklaži. Pitamo ga je li on taj s hit lanjskim ulovom. Je. Pitamo ga kako je prošla prva noć ovogodišnje berbe. Odmah su mu se spustile rolete na oči.
- Nikad gora, eto kako. Žali Bože šta san doša. I sve se mislin oću li danas i sutra. Izgubija san dan bezveze. Prvo mi se čini da se pije manje. Drugo, jedva san naša boce. A treće, dok mi ujutro dođemo ovde na rađu, neki od ovih šta čuvaju stadion i ovo sve okolo, pokupe to prije nas. Priko noći. To se uigralo. I šta ostane nama, ništa. Šta je to 30, 40 eura na noć, to je nula. Kad se sitin lani preko 30 tisuća kuna ja san diga. Ova godina nula bodova - veli Ante.
Ne spavaj Mate, boca te čeka
Barba Mate ima 79 godina, dvije fakultetske diplome, 41 godinu staža i bogato iskustvo sakupljanja boca na Ultri. Ove godine je počeo s poslom već u petak u predvečernjim satima, bio je vrijedan do ponoći. Onda je išao doma malo ubit oko. I evo ga u subotu rano na novoj turi.
-I zaspem ja, a uhvate me snovi ludi kako me boce čekaju, da me zovu, ajde, brzo Mate, šta čekaš Mate, digni se Mate, ne spavaj Mate, ne gubi vrime. Probudim se ja, obučem i trka na Park mladeži. Evo sve skupa do šest sati u subotu ujutro skupio sam i 300-tinjak boca, to je jedno 20 do 30 eura. Dobro je, ne bunim se ja, dat ću malo babi za kavu, malo više njoj, malo manje meni. I tako, skupit će se još do ponediljka ujutro. Dobro je sve – još veli on nama.
I zadnji bocaši pristižu, što se skupilo, skupilo se. Šjor Josip, umirovljenik, kaže da je na konju ako zaradi 50 eura. Ali 50 eura za cjelodnevno stajanje oko Parka mladeži. A kada Ultre nema, utržak je deset eura. Pa ti računaj.
-Ko oće radit, taj će i zaradit. Samo šta je Ultra takva da na nju svi nasrću, uf da jel ima konkurencije, svi bi tili koji euro stavit u žep. Triba znat i di je najbolja zona za skupljanje, e to je politika, ne smin van reć pa da mi nasrnu. Kad prođe Ultra, onda moremo i o tome – veli nam Josip.
