‘Volin ovaj posal, ne znan šta bi bez njega, samo šta postole više ne valjaju! Ali iman ja Cvitu, a i nasljednika Petra‘

- Ovi zanat umire, nažalost! Ali, ja da ne dođen u ovu svoju butigu i da ovo ne radin, ne znan šta bi, ne mogu bez ovoga. Čerdeset i pet godin radin ovi posal, prvo u Splitu, a zadnjih petnajest godin u Solinu di s obitelji i živen - veli nam šjor Tonći Car, solinski postolar koji može nabrojit koliko je na ovon našen podneblju bilo postolara, a na prste koliko ih sad ima.

Unazad trideset godina su Split, Kaštela, Trogir, Omiš i Sinj imali 54 postolara. Sad van grad Split ima šest, mi u Solinu, to je sedan, jedan u Trogiru to je osan i jedan u Sinju - devet - zbraja šjor Tonći i kaže kako očito neumitno dolazi kraj jer više te struke nema, a industrija proizvodi postole koje nisu možda skupe, ali kad puknu teško ih se može popravit da potraju.