– Ja ne virujem da je Oliver umra. Kako ću to prihvatit kad di god dođem, a evo me sad na mom mistu na pazaru, svi pivaju njegove pisme. Di se god maknem, čujem ga. Život je to, zajedno smo rasli, to je bila naša mladost. Oliver je piva 63 moje pisme, i ni on to nije zna dok mu nisam pokaza. To šta je i moje pisme izvodija, to i mene čini većim, jer je Oliver bija veliki čovik, vox populi ovog podneblja, muzičar velikog formata, čovjek koji je zna u dušu mentalitet ovog naroda, naš čovik... - rekao nam je Oliverov dugogodišnji suradnik Jakša Fiamengo.
- Zna je prepoznat stvari, izreći to točno kako triba. On je životna priča ovog podneblja. I kod njega me ništa nije moglo najidit, ni kada bi za pisme koje sam ja za njega napisa rekli da su Oliverove. Nije me jidilo...