E moja Zoja, na sjeveru sam, u Oslu. Prije ponoć uvik izađen vanka prošetat. Noćas neću prema centru, biran put prema moru, zbog tebe. Pusto je, vedro i puno zvizda. Ovdi je već ka naša prva jesen, a lišće u Ibsenovom parku zalipilo se za stine.
Ovoga lita bili smo samo jedan dan u Splitu, spomenio san Robiju kako smo te lani u to doba vidili na promociji u HNK. Pita san se nakratko di si, ali mislimo da su nam prijatelji dobro, pa se ne javimo i odemo svojin poslon. To je bila jedna tvoja divna rečenica iz "Buzde" koje se često sitin. Kad Štrlja oće nešto od tebe i tvoga brata Gende, mislin čak te je tija oženit, pa nešto muti i ne da se istirat iz vaše kuće, ti kažeš naglas, ka za se, a zapravo u brk njemu: Ne more se čovik u svojoj kući o svojin poslin...