StoryEditor
ZagoraTRNBUSI, BLATO...

Pripeka je stisla u srpanjsku moršu, ugasit se moreš samo u vodi. Evo i nas na Cetini, puno je svita: ‘Ne smimo otkrivat sve šponde, dođe svak‘ pa svašta i radi‘

10. srpnja 2021. - 08:55

Kiso je taman naložijo vatru. Pod ovon našon pekon božjon već je četrdeset stupnjeva, ali Kisi sad triba druga vrsta žerave: za pod gradele. Tražit će gladan gost ćevapa! Možda se ko zaleti i za pastrvon, nikad ne znaš. Kisina stiže iz Graba. Ali, ko u nas loži gradele, a nije bijo u mesara - ne znamo na čije kune računa.

Pripeka je uvatila Dalmaciju u srpanjsku moršu: taman smo između Petra i Ilije, a svak zna da ‘Petar peče, Ilija žeže’, pa smo došli vidit kako Zagora cvrči.

- Evala van, ljudi, šta se radi, il' se samo ladi?

- Jedno i drugo…

- Ko je ikad vidijo da se radi s kartan u ruci?!

- To ti je posa u Dalmaciji! Još da ima ko marendu platit, pa se malo izvrnit i opružit…

- A lade li ikako ovi ventilatori s brda, dobace li se amo?

- Ove vjetrenjače?! Ne lade nikako! Jedino zuje. Ako ti žena po kući ne galami, uši ti paraju vjetrenjače. Nikad mira...

image
Ivica Perišić zvani Kiso, vlasnik restorana Zlatna dolina
 
Tom Dubravec/ Cropix

Kisi su nadili nadimak kad je bijo dite. Poslalo ga bilo po mineralnu, tada se govorilo "kisela", on nije upamtijo kako triba, pa ostade Kiso i dandanas. Ustvari je Ivica Perišić.

U njega u gostioni kraj Cetine u Blatu, vrućinu ubijaju i Frane Čokolić, Mirko Bartulović, Ivan i Robert Skejić. Asistira konobarica Anmari Marušić. Kaže, nemoj mi glavu slikavat, sakrij je među vrbe, a noge moreš. Nosi smišni apratić za zube. Da se isprave.

Igra se briškule. Frane i Mirko. Frane je ovi vrckavi što baca baze i karike:

- Malo ga namažen svako jutro za kavu. Digod mi pruža otpor, ali ritko, ha-ha-ha…

Mirko šuti.

- Nećete sad nikoga nać, vrućina je, tribali ste doletit popodne. Ko ima išta u glavi, maka je se u ladovinu, a ko je zeru maćan - šta će ti - šala se Frane.

image
Frane Čokolić i Mirko Bartulović igraju briškulu u restoranu Zlatna dolina
Tom Dubravec/ Cropix

- I vikendon je top, kad naiđu subotari, viče Kiso i ožegon privrće žar.

Dobro je bijo reka Izet kad je smišlja domaći kalendar: lipanj je žegava, srpanj žerava, a kolovoz zvizdanj. Pršut se znoji, čaše se rose. Obrve protapanale. Ivan Skejić šalje nas Čikotinoj Lađi. Muči ga stari most.

- Vas je sagnjija: ono drvo propalo, a lanjskoga je lita i jedna curica propala. Dolazili su i mediji... To je most još iz Titina doba, ko pontonski, za tenkove. Na granici triljske i omiške općine, pa jedni gone problem drugima. Jučer su ga opet krpili daskama, ali nema više ništa od te krpljačine, boga pitaj koliko je cisterni i kamiona priko njega prišlo.

- Bogati, sve je izmišalo, niku večer mi u Komiži - četrdeset stupnjeva. Izmišalo odjednon tramuntanu i jugo - veli Robert Skejić.

- Oklen to u isto vrime: tramuntana sa sjevera, a jugo s juga?

- Zato i pričan, izopačilo se sve. Klima je se prominila. Oladilo oni četrdeset stupnjeva za tren, bundu si mora tražit po brodu. Vidiš li šta se radi, plastike na sve strane. Ribe je gucaju. Digneš grdobinu, kesa joj u gubici!

Evo i Mate! Onoga što se po Splitu proslavijo krafnama. Pa ga Krafnon i krstilo. Zapravo je Bajamić.

image
Mate i Ivanka Bajamić
Tom Dubravec/ Cropix

- Umela me korona. Ja san iz svoga džepa da dvista iljada eura za petnest miseci. Triba dvajestidvoje radnika sačuvat. Država pomogne sa po četri iljade po čoviku, a ko će namirit ono drugo?! Mate će… Nego, šta je mene ubilo: nema više noći, a noći se zarađivalo. Mladost obnoć dolazi po krafne i bureke. Doša virus i odnese đava noć, nisu nan dali radit. Da jesu, i druga bi mi kuća s bazenon u Trnbusima bila gotova!

Tina Gale i Ana Bartulović lade duge noge u plitkoj Cetini. Prva radi na benzinskoj pumpi u Makarskoj i gleda kako bi opet u školu, za farmaceutskog tehničara. Druga studira kemiju u Splitu. Taman stigoše ovi s raftinga, sad će se pobacat u riku na Popovu otoku.

image
Tina Gale i Ana Bartulović
Tom Dubravec/ Cropix

- Alo, novinar, dođi u mene u komšiluk, vidi ćeš čudesa: četri bazena, a tri čovika - priziva Marijan Pejković.

Palimo dalje. Prid trgovinon u Blatu kamion pun balirane trave. One kaiše zateže Dinko Tičinović iz Kostanja:

- Ima je više od dvi tone! Utovarili je jutros u Zmijavcima, još je rose bilo po njoj. E, triba uranit, zgodnije je travu priganjat prije žege, da se ne rasipa…

- Kako podnosiš vrućinu?

- Gledaj kako: majica se na meni dvaput osušila.

- Za šta ti je trava?

- Za živinu… Imaden dvaestak ovaca i koza. Ali ću sve smaknit. Računice nema nikakve, a nema ti ko ni pomoć.

Zrak treperi, vruć fen puše. Svak se živ zavuka pod kamen. Na stanici Tomislav Banović iz Gornjega Doca i Jozo Vrkić iz Novih Sela. Čekaju autobus broj 69. Jedan će u Trnbuse, drugi u Split na posa. Bus će svaki čas. Jozo metnijo Hajdukovu masku, a iza njega na zidu stanice - to su one seoske, ziđane - grafit "Mrzin Dinamo!" Tomislav tare lice dlanon, piša s njega ko iz špine.

image
Tomislav Banović i Jozo Vrkić čekaju autobus na vrućini
 
Tom Dubravec/ Cropix

Ne smimo otkrivat sve šponde, di je koje misto, di je bolja plažica. Dođe svak pa svašta i radi: kampiraju di se ne smi, ostavljaju smeće za sobon, seru di in pripne, lože di nije pametno. Znate i sami - naš narod…

Stali smo prid Jurića kućon uz cestu u Trnbusima. Ivan sidi s čeljadi pod kostelon. Osandeset godina reste, more jon čovik ležat u cablu ko u ljuljački. U njih za kostelu kažu "koprna". Izdilja je Iko tanku trišnjinu šibu i ganja mačke po dvoru. Jedino ne dira mačića Žuću, on da mu je jedini dobar.

- Bilo bi ovde i deblje ladovine da nan ovi što krešu oko ceste nisu skresali ovu lipu u zapadu. Odnesoše nan lad popodne, a lipo smo in govorili da ne siku priviše. Koprna drži lad izjutra, dok se Sunce ne okrene doli - kažu Ivan i žena mu Zora.

- A di nestade ona tabla za plažu što je bila?

- Skinili je! Bogati, dođu svaoklen pa ostavljaju smeće za sobon. O grabovini vise kese škovaca.

Nema veze, našli smo i sami: mrvu pirka iz kanjona, povija sve zelene tonove koje čovik može zamislit, a samo priroda svitu donit. Mirna je i tiha rika, sa strane par malih brzaka. Vodene trave lelujaju. Plitak bazen uz obalu okupirala kljenova mlađ. Vrte repicon isto punoglavci. Na površini se ko u špiglu ozire velika stina usrid vode. Oči počivaju. Ladna je: zdravi zubi pucaju, pokvareni natiču i bole. Najprije u zubara, onda tek na Cetinu!

Pod smokvu se sakrili Ivan Šarić i ekipica. Ponili plastični frižider za na plažu, da imaju ladne pive.

image
Ivan Šarić čisti plazu i korito rijeke svaki dan
 
Tom Dubravec/ Cropix

- Ovo sad vodu pušćaju iz Peruće, pa je bistrija i ladnija. Petnestak stupnjeva, prid večer do sedamnest. Dok je bila iz Buškoga blata, znala je se popet do dvajestidva - objašnjava Ivan.

Evo Mate Zeljkovića, goni oni kvad, ko motor na četri debela kola. Desna mu noga u gipsu, al' on isto goni. Zadijo je i dvi šćule u kvadovu ramu. Ne more nikud pješke bez šćula.

image
Mate Zeljković
Tom Dubravec/ Cropix

- Di si to otresa?

- Mora san hitno niz balkon glavu spašavat, a četri, pet metara ima ozgara. Pukla na dva mista, u zglobu i u peti. Ima i misec dana.

- Svrbi li vrućina pod gipson?

- Ajme… Nisan je opra otkad je se slomila.

Ima i skakalo na sređenoj plaži. Od šasije staroga kamiona. Momci skaču ko u frižider, al ih mladost nosi. Okolo znakovi da za pase nije. Ni za šetnju, još manje za kupanje. Zabranjeno. Nikidan su bili neki gosti, odlipili tu naljepnicu s prikriženin pason u vodi i zalipili je naopako. Drugi ostavili pune dičje pelene. Okolo su kameni stolići u ladovini, ognjišta za gradele, kostele raspoređene da pod njima moreš prostrit i deke, ne samo šugamane.

Jedno su diskretnije misto zauzeli Mathilde i Louis. On je novinar Francuskog radija. Bili na turi po Bosni, pa će u Split na trajekt za Italiju, onda će kući.

image
Mathilde i Louis, francuski novinari na putu iz Sarajeva za Francusku
Tom Dubravec/ Cropix

- Bili smo i lani! Pronašli na karti na internetu i svidjelo nam se, pa smo se vratili. Putujemo kombijem, tu je sve što nam treba, a ne treba nam puno. Prekrasno je mjesto: nema gužve, osvježavajuće je, zeleno, imamo i mi na jugu Francuske, gdje živimo, rijeku Ardeche. Velika je i moćna - kažu Mathilde i Louis.

- A je li vrućina u vas žešća?

- Uh, čini mi se da je ovde gore - govori ona.

On se ne bi složijo.

Nije samo Mate ranjen. I Ante Jurić rasika je ruku, sedan, osan punata je bilo. Prvo je se nećka, onda je prista i na onome velikome buvelu od kamiona spustijo se niz ono par brzaka što smo ih spominjali. Slikali ga.

image
Ante Juric se spušta u buvelu niz brzace
Tom Dubravec/ Cropix

- Skupi su buveli i probiju se, ali snađemo se nekako - kažu domaćini.

- Ima li pastrve?

- Ima štuke! Od po metra… Nikidan jedna devet kila imala. Izdu nan štuke svu pastrvu, džaba ovi ribiči pušćaju nove, ne more se štuka najist ko ni Izdiguzica fažola u "Prosjacin i sinovima".

Vratili se u Kise na jednu ladnu. Uprav priča mobitelon s prikon u kumpirima. To bi nan taman slika bila: čovik po zvizdanu kopa kumpire u Zagori dok ga pali nebeski brener s milijon stupnjeva.

- Alo, poslat ću ti ove novinare, nek te slikaju… Jesu, jesu, u mene su…

Sad i mi vičemo da nije šala, da će izać u novinama, da nas eto k njemu za par minuta. On priko Kise javlja da jebe se njega za novine, eno je mokar ko čep i da zajebajemo mi koga drugoga, a ne poštena seljaka.

- Ajde, baren za slavu. Bit će ti sutra drago, obisit ćeš sliku na zid - dovikujemo, a Kiso pruža mobitel u našemu pravcu, bolje će se čut.

Ona sluša šta kaže ovi u kumpirima, pa nan prinosi:

- Evo van kaže da je slava jedino umrit na njon. Ko neki u Zagrebu nedavno…

- Reci mu da će ga dica pokopat s tin novinama, pa će vječno sliku svoju gledat - zajebaje se sad oni Frane Čokolić što smo van već bili rekli da baca baze i karike u briškuli.

image
Anmari Marušić konobari u Zlatnoj dolini
 
Tom Dubravec/ Cropix

Svi vare od smija i cvrče pod pekon božjon i uz Kisine gradele. Ugasit se moreš samo u vodi.

Reka je davno Josip Pupačić: "Nije to nikakvo čudo, ali, pogledajte je: potopljeno selo i ljepše klisure od bilo kojeg grada. Brza je i mirna je. Pogledajte je, kad se suton okupa: tri ovce na otoku i jedno magare. I sve je potopljeno. Samo jedan jablan gleda svoj stas u vodi… Nije to zato što Cetinu volim; ali, ovakvog grada još nisam vidio. Bože moj - Cetina!"

image
Turisti u kanuima veslaju od Čikotine lađe do Blata na Cetini
 
Tom Dubravec/ Cropix
item - id = 1111665
related id = 0 -> 1124852
related id = 1 -> 1122996
Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
21. rujan 2021 08:36