Bili smo u Piramatovcima na imanju druge pratilje najuzornije seoske žene u Hrvatskoj: ‘Dok je ovakvih kao što je Marijana, ima još nade za nas‘

Kad bi ja vas pita kakva bi to morala biti najuzornija hrvatska seoska žena, ko zna šta bi vi meni rekli. Ja bi reka da bi se ta morala dizati rano u zoru, prije svih drugih, jerbo ona mora bit uzor, ko šta joj i samo ime kaže. Onda bi van još reka da bi žena morala imat obitelj, muža i dicu, vodit o njima računa, imat imanje, vodit i o njemu računa, pa vozit traktor ki muška, a kad se obuče i namaže onda sličit na damu... Vi bi meni na koncu rekli, bila je jedna takva al je pokojna još tamo od konca 80-tih godina prošlog stolića, otprije zadnjeg rata. I falili bi, žestoko, jer ja san kod jedne takve bija u Piramatovcima, u Podruzima, pa se vi meni možete rugat kolko oćete. Marijana Podrug joj je ime, a uzorita je toliko da bi joj se slobodno mogla zapivat i pisma - Ne samo Dobra večer, nego i dobar dan i dobro jutro Uzorita. Kad te ona i njezin suprug Denis dočekaju u svom selu s domaćin kruvon ispod peke, siron i panceton, pa još i svojin domaćin maslinovim uljem, odmah ti sine iz visine - pa ima za nas još nade i šanse. Dok je ovakvih, bit će svega!