StoryEditor
RegijaDragiša Lečić

Hercegovački lovac na poskoke: ‘Kad vidim zmiju, ne puštam je jer znam da tako spašavam ljude i živinu, poskok je neprijatelj naroda‘

Piše PSD
21. siječnja 2022. - 15:15

Cijela istočna Hercegovina spala je na jednoga jedinoga lovca na poskoke, Dragišu Lečića iz Ljubinja. A i njemu je 68 godina.

Prvog je poskoka ulovio 1965., kada je imao 12 godina. Uz poljoprivredu kojom se primarno bavio, lovio je poskoke i prodavao ih.

"Prije mi je poskoke otkupljivala zadruga u Ljubinju, koja je radila za Plivu Zagreb i za Torlak Beograd. Sanduci su bili pa su to poštom slali. Sad je u Hrvatskoj zabrana, ne smiješ ga živa prenijeti. Neki čovjek je nedavno po dva došao iz Šibenika, za neku okladu. Dobro mi ih je platio", prepričao je Lečić Slobodanu Pikuli za Telegraf, prenosi Čapljinski portal.

image
Dragiša Lečić: Nije mi ga žao ubiti jer znam da sam tako spasio i sebe i drugoga, i živinu, ovcu i kozu. Poskok je jako je štetan po narod
Screenshot Telegraf

U jednom danu najviše je bio ulovio 16 poskoka, a jednom 10. I u vrijeme parenja osam odjednom.

"Bude i po pet šest dana ništa. Kad ima pola metra, to je jako dug, a može biti 80-90 centimetara. Imaju dva zuba koja se savijaju unutra. Toliko su šiljati, kao vrh igle od šivaće mašine. Svugdje može biti. I ovdje gdje se ne nadaš i na velikoj ledini, u grmlju, i nasred puta. On ide za plijenom, može i sto metara. Poskok danju ne vidi i osjeća sve na jezik. Znači, stalno mu jezik radi, osim kad spava, a tada ništa ne čuje. I plijen prati jezikom, ali ne ujeda. Jer kad bi ispustio otrov u plijen koji hvata, bio bi i on gotov", otkriva dio tajni svoga posla Dragiša Lečić i dodaje sa se meso može jesti jer mu je otrov samo u dvije vrećice, a kad se pari, to su neki nesnošljivi zvukovi.

image
Lečić sa štapom u prirodnom okruženju
Screenshot Telegraf

Hrabri Ljubinjanin hvata poskoke štapom pa rukom iza glave. "Ne bih nikome preporučio da ga hvata u ruku, ako nisi slobodan. Ako si slobodan, onda da. Ali samo blizu glave. Kad ga uhvatiš blizu glave, on nema snage da se vraća s repom".

Jednom ga je poskok i ugrizao, nasred puta, dok je, bez štapa, išao kupiti cigarete. Srećom u kutiji za alat je imao sklapel pa je rasjekao ranu i otišao u ambulantu. Trinaest minuta nakon ugriza primio je serum.

image
Lečićev štap u akciji
Screenshot Telegraf

"Osjećaš malaksalost, znojenje, kao neki trnci kroz tebe idu. Doktor Pešut mi je rekao: Sreća da si prosjekao. A opet je noga otekla, nisam mogao trenirku obući. I boli dok otiče, 48 sati. Rekao mi je doktor da su teži bolovi nego pri porodu. I jesu dok otiče. Sve same suze idu, vjerujte mi", opisuje Lečić.

"Vidim li poskoka, ja ga ne puštam, samo ako mogu. Šteta ga je pustiti. Nije mi ga žao ubiti jer znam da sam tako spasio i sebe i drugoga, i živinu, ovcu i kozu. Poskok je jako štetan po narod. Ja ih znam 4 -5 koje je ujeo za prste. Zmija ima manje otkako je stoke manje. Gde nema ljudi, nema zmija, nema ni miša, nema ni ptice. Ja mislim bukvalno da će prije nestati ljudi nego poskoka", zaključuje Lečić, zabilježio je Telegraf, a prenosi Čapljinski portal

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
13. svibanj 2022 21:10