Prohujao je i ovaj 8. mart, netko je rekao da se, kao i obično, taj dan govorilo o ženama i odmah sutradan zaboravilo. E, a baš ove godine i nije bilo tako jer, evo, kad pogledam nekoliko dana unatrag, čini mi se da se o nama ženama govorilo više nego ikad.
Počelo je još u prošlu subotu, kad su se oni očajnici bacili na pod i molili Svevišnjeg da nas zavida za špaker i zamota u čednu odjeću, a kako su najavili, radit će to svake prve subote u mjesecu, kao što se u podne isprobavaju i sirene za uzbunjivanje. I jedno i drugo je štih proba za one situacije “nedajbože”, samo što nad minutom zavijanja sirene, dam se kladiti, nismo ozbiljnije zastali niti kad je počeo rat u Ukrajini, a nad ovim moliteljima bismo trebali. Njihovo mrmoljenje uz krunicu trebalo bi zabrinuti svaku od nas viš...