Povratak u djetinjstvo i ono kad bi došlo lito: picigin, balun, ragbi u moru, a onda briškula i trešeta...

Ono kad bi došlo lito i škola završila prvih nekoliko dana bilo je slatko, najslađe jer bi se baš osjetila promina i razlika.

Naravno, to da je nema posli bi se brzo i lako navikli, a da ti osjećaj slobode duže potraje doma bi svojima rekli:

- Probudi me sutra u 06:45.

Oni bi se uozbiljili, začudili:

- U sedan manje kvarat? Zašto?

A vi bi se nasmijali:

- Tako, za gušt... da vidim kako je kad mogu nastavit spavat.

Samo kad se ujutro rano probudiš - a šesti je misec - aj ti posli nastavi spavat? Svitlo i vrućina uđu u sobu i oči se same otvaraju, ne mo’š i gotovo. Valja ti se dignit i otić do dućana, onih malih kvartovskih, smišnih dimenzija i jednako takvih imena. Šesna, Tonka, Orina... Kruv je još topal i nije lako borit se s neodoljivom željom da ga s kraja uštipneš....