Alfirević se intimnim pismom oprostio od majstora riječi Marija Garbera: Je, istina je. Puno ih je u Nebeskom Basketu

Ej, nećemo ove subote, dolazi mi medicinska sestra doma, da obavi tretman.

- Dobro, onda ćemo drugi put.

E, ima vrimena. Neće uteć...

- Neće.

Ali, nije bilo vremena. Nema više vremena. Uteklo je...

Umro je, otišao je Mario Garber, urednik, kolega i prijatelj. Dugo smo se dogovarali da bismo se napokon opet vidjeli, odselio je tamo u Donja Kaštela, relativno daleko, sneruke, i još ga je bolest ščepala, pa je trebalo naći pravi termin, i to u posebnim okolnostima:

- Znaš, hoću da mi dođeš sasvim sam – upozorio me. Nemoj mi vuć ni ovoga ni onoga, nego ti i ja, pa cili dan, popodne i navečer...

Dapače. Samo što je trebalo naći termin, a danas ćemo, sutra ćemo i eto nismo stigli... Nema više vremena.

A zašto sam? Mislite da bismo onda lakše ogovarali sve oko sebe? Nemojte t...