Mihajlo Manović, popularni Cvrca, ostao je iznenađen našim pozivom. Manović nas redovito filuje novostima s „fejsa”. To mu je gušt i kako voli reći, da budemo upoznati što se posvuda dešava. A Cvrca je jak „surfer”, na sve strane. Recite ako vas gnjavim, prestat ću. Ma kakvi, dragi Cvrca, samo ti šalji...
Sretnemo se tu i tamo, a sad smo mi njega nazvali, što nam nije običaj, pa Manović kaže:
- Čim me zovete znao sam da nešto nije u redu... Rato umro? Baš ste me šokirali – zastao je nakon što je saznoa za odlazak Rate Tvrdića...
Trebao je trenutak, dva, da se pribere playmaker slavne prve petorke „žutih” s početka sedamdesetih, petorke koju su i vrapci na krovu pjevali (Manović, Tvrdić, Šolman, Prug i Skansi).
- Šokiran sam. Znao sam da je nešto bolestan i da se ljuto borio, kao i na terenu, nikad se nije predavao. Vidiš kako to ide – zdvajao je, pa zaronio u uspomene:
- Čujte, nije me on doveo iz Radničkog (iz Beograda, sa Crvenog krsta, op. a.). Možda nije ni znao u času da dolazim. Kad sam došao, malo me pogledao, otkud ovaj. No, vrlo brzo shvatio je da sam ja „jedinica”, a on čista „dvojka”, šuter i da ću ja biti taj koji će da ga hrani balunima. Djelovali smo izvanredno na terenu i izvan, šteta, velika šteta, odlazio dio moje lijepe mladosti – sjetno će Manović.
Koja je najveća uspomena, pitamo ga. Mi odmah odlazimo do Tel Aviva i Ljubljane, dva finala izgubljena, prvi za pola koša za titulu prvaka Europe od Ignisa, drugi od Crvene zvezde, u produžetku, u Ljubljani, za naslov prvaka Jugoslavije. Obje u razmaku nekoliko dana tog zlog proljeća 1972. godine.
- E, znam, tada smo postali „Drugoplastika”, ali nemojte da nas samo po tome pamtite. Tel Aviva i Ljubljane sjećam se i ja s gorčinom, ali sve ono što smo postigli i osvojili, titulu prvaka 1971. na primjer, sva ta radost ostala je iznad trauma što smo ih doživjeli u ta dva finala.
Kažite nam Manoviću, sad i opet, ta posljednja akcija u Tel Avivu...?
- Uh, milijun puta smo to objasnili, ispričali...
Dajte, opet, za mlađe, neka vam ne bude teško. Dakle, 17 godina prije nego što će Dino Rađa i Toni Kukoč postati po prvi put prvaci Europe, vi ste imali tu zadnju loptu protiv velikog talijanskog Ignisa u finalu, pola koša zaostatka, 69:70 i poveli ste napad.
- Uhvatio sam balun pod košem i krenuli smo u kontru, taman toliko sekundi da poentiramo. Kontru stoput na treningu izvedenu, nepogrešivi smo bili i poznati po kontri. Pero Skansi i Prug vladali su pod košem, a mi onda brzi poput vjetra. Uzeo sam tu loptu, Šolmana je pazio Gennari, a Ratu i mene čuvali su Rusconi i Ossola. Ili Zanatta, sad više nije ni važno...
Krenuli ste...
- Pa da, ispod koša uzeo i krenuo kroz sredinu, a oni se postavili u obranu jedan iza drugoga, Šolman s jedne, Rato s druge strane, vidio sam da je Šolman u boljoj poziciji, da dam njemu, a on će Rati i to je lagano polaganje, dva poena i prvaci smo Europe! Milijun puta smo to odigrali u karijeri, na treningu, na utakmicama, ja dam jednom, on drugom i to je neobranjivo. Dodam Šolmanu, a na njega nasrnu ova obojica što su se povlačila. Faul, sto puta je faul, ali znate kako, zadnje sekunde, ružno da Ignis izgubi i suci neće da sviraju...
Suci Avramidis i Topuzoglu, Grk i Turčin.
- Pa da, nisu svirali i nikom ništa. Mi se bunili, samo smo dobili packe jer smo se bunili, a kako da šutimo?! Ostala je gorčina od tog poraza. Ali...
Kažite?
- Pa nećete samo to da pamtite?! Bila je to godina kad smo digli Split na noge i stavili košarku na tron. Od egipatske Gezire s kojom smo igrali u prvom kolu kvalifikacija i kad je bilo jedva 300 ljudi u dvorani na Gripama, do polufinala protiv Real Madrida kojega smo zakucali. Krcata mala dvorana, stajalo je više od 3000 ljudi. Skansi je zaustavio čuvenog Amerikanca Clifforda Luyka, igrali smo kao u transu, Rato pogotovu...
Trebalo je nadoknaditi minus osam iz Madrida, na Gripama je bilo plus 11 i plasman u finale. Dubrovački trubaduri svirali su ispod koša, Đelo Jusić i ekipa.
- Dobro pamtite, eto, nije sve trauma zbog Tel Aviva i Ljubljane – sjećali smo se s Manovićem Rate i prvog europskog zamaha splitske košarke.
