Najbolji prijatelj i suigrač o Juri: Bili smo cimeri u karanteni, slušali smo ploče Beatlesa i Rolling Stonesa, a Hajduk bi mu triba dignit spomenik

- Ah, znan zašto zovete... – uzdahnuo je na drugoj liniji Vilson Džoni.

Nije mu bilo lako. Rana je još friška, našeg Jure više nema, ali je Džoni nekako skupio snage progovoriti o svom najboljem prijatelju. S Jerkovićem je bio ka' prst i nokat.

- A šta ću ti reć... Odrasli smo u istoj ulici. Ja san bija u Rade Končara, a on gori, poviše Prvoboraca. Znamo se otkad smo bili dica. On je u Hajduka doša 1963. i od tad smo bili skupa. Nerazdvojni – počeo je Džoni.

Nije jednostavno osjećaje pretočiti u riječi kad se suočiš s ovakvim gubitkom. Nekad je dovoljno samo pustiti srcu da priča.

- Bija je najveći igrač Hajduka svih vrimena, po meni. Apeliran na Hajduk da mu digne spomenik. Svaka čast Frani Matošiću, Vukasu i ostalima, ali Jure to zaslužuje. Bija je najbolji igrač zla...