Pišu Getani na Fejsbuku koliko se toga zatvorilo u centru grada u zadnju godinu, dvi dana. Tri fotostudija, zlatar, dućan od bjankarije, banka, tri mesnice, urar, butige od tekstila, bičava, sportske robe, ključar, dućan zdrave hrane... Biće i još koji.
To je samo zadnji val, popis toga šta je zatvorilo u zadnji desetak godina ne bi sta na cilu stranu novine. Sad je ostalo toliko da bi moga zatvorit oči i sve nabrojit čega ima. Nestaju redon sadržaji potribni građanima. A koliko se toga zadnji godina nakotilo, moglo bi stat u par crtica.
Kafić, restoran, brza spiza, pivnica, butiga od alkohola, pataka i Nove godine, suvenirnica, tabakerija, agencija, galerijica, bankomat. To bi bilo sve. Samo triba pomnožit - puta deset.
Nekad živi grad, još sezonu - dvi, završit će preobražaj u lunapark za turiste. Zimi se stavlja katanac. Mogli bismo komodno ukinit i Turističku zajednicu. Šta će nan?
Turisti dolaze i sami, grad se pritvorija u jednu veliku turističku općinu i nema smisla držat na životu organizaciju koja je zadužena – za dovlačenje turista i osmišljavanje programa. Ka šta svidočimo, program je spontan, na licu mista skroje ga gosti furešti i i domaći ugostitelji. Pa kako oni zamisle, tako imaju. Uostalom, to igralište i tako nije ni za našu potribu ni za naš žep. Sve je pozlaćno, grad je ušminkan tip-top.
Vodič kroz život
Eno su se fratri s Dobroga i susidi in konzervatori ujedinili u novome trendu, pa su pozlatili u kamenu uklesana slova, dosad nepiturana (ka šta je red, običaj i dobri ukus) na pročelju velebne Gospe od Zdravlja. Nekad bi se reklo: koje seljačine. Danas bi to bila pohvala. Bižmo.
Kolegica Lenka Gospodnetić bila je u Bari, priko puta, s druge strane Jadrana pa malo niže doli. Znate di je Bari, bože moj.
Di čuvaju svetoga Nikolu. I di čuvaju grad. Duplo je veći od Splita, 320 iljada stanovnika. I duplo jeftiniji. Baš mi je drago šta nije opisivala znamenitosti, nego je učinila vodič kroz svakodnevni život. Kakvi mi više nemamo.
Da samo pobrojimo njezine dojmove iz stare jezgre Barija, pa vi čitajte nadugo u “Slobodnoj”: dica na ulicama, penšjunati isprid portuna, lokalci iz centra kuvaju za turiste, butige svega i svačega šta običnome čoviku triba na sve su strane, poviše štekata visu mudante i maje na tiramolima.
Makjato jedan euro, sladoled dva eura, pivo dva. Tradicionalni obid deset eura, po litre vina četiri eura, traverša za suvenir dva eura. Javni kondut – mukte.
Za Split većina njezinih sugovornika, ajme čuda, nije čula. Doživila je naša Lenka prosvitljenje, kaže da joj je bilo ka u Splitu prije tridesetak godina. Ne znaju koliko su sritni, ka šta ni mi nismo znali. Ne bi ih tili proklet: dabogda te Split dopa!