Kad je voda na nas udarila, danima se nije ustavila. Narod kuka od velika jada, cilo pleme u povodnju strada. Uz nasipe Kokorići lete, ne bi tako Trumpove rakete. A u kuli vojvode Pervana, željan junak s koronon megdana. Kakav virus, voda ga odnila, od njega je čeljad obolila. Pri kraj lita dvi i dvadesete sud će svita, nedilje mi svete...
Ili tako nekako... Nećemo se pisniku mišat u posal, Bože sačuvaj, ali ne može nan srce izdržat! Zareka se prid nama Zvonko Pervan, rečeni Pop, da će opivat svu muku koja je nedavno snašla Kokoriće, samo nek se selo zeru prosuši... Mi smo, eto, poveli, a domaćin će raspivat dalje.
Karavanski put
– Opiva san povist Kokorića, pa ću i ovu poplavu. Sve u desetercu.
– A ko će guslit?
– Moga bi i ja, ali mi bolje iđe sricanje.
– Onda ože...