Slobodna na Zelovu, u selu u kojem zavijaju vukovi: Da van buden iskren, da banu dva, moj pas Garo i ja ne bi ih se bojali. A već treći bi bio viška

Krenuti na Zelovo, put kojega su se prošlih dana uputili mnogi radi snijega, a ne upoznati Josipa Delaša zvanog Kudru, koji desetljećima surađuje s Državnim hidrometeorološkim zavodom, jer im svaki dan zapisuje vremenske prilike, isto je kao da liječnik vižita pacijenta u bolnici, a ne pogleda onu čitabu na dnu kreveta. Zato se večer ranije valjalo osigurati da Kudre bude doma, jer nikad se ne zna.

- Dobro večer, jeste vi gospodin Delaš – oprezno počnem na mobitel.

- E pa šta – zblesa me ko zeca farovi.