Govori nikidan čovik: "U našemu selu cijepio je se ko je god tijo! Ima misec dana..."
Čuj, misec dana?! Lako je danas, skoro da ti stranke po štandovin za potpise daju upaljač, otvarač i vakcinu. Za koji dan bit će i za ponit kući, ali prije četri, pet nedilja da se je krševito dalmatinsko selo za Bijakovon cijepilo – to smo morali vidit.
Pusto školsko igralište zvonilo je lastinin cvrkuton. Ko u gluva nediljna popodneva liti, dok svit i blago počivaju. Ili prid mrak. Pod staron gredon velike kamene škole na kat, crvenoga ciglenoga krova, svilo je se cilo jato: ruše se ozgara, ne bi tako strile nebeske. A cika ih stoji. Tako kišu najavljivaju. Reka bi čovik da je stigla tura cjepiva i za tice nebeske, pa se na iglu bacaju.
Kiša je zapravo maloprin stala. Sve mokro, isto ...