‘Krčin i ziđan, evo gradin bazen. Kad mogu svi...‘ Skoro mu je 80, macom barata kao mladić, po jednoj stvari je poseban

– Srce puca od miline kada vidiš Dobrinačke stine! Di ćeš, dragi, tek ti zora ide, iđem, draga, ziđat suvozide! To su ti, moj prijatelju, bile gange, koje su momci, i to ovi naši s Dobrinača i oni doli iz Medova Doca, pivali u svakoj prilici. I kada bi išli na silo curama, i kada bi išli radit. A, eto, tebi su rekli da sam ja još jedan jedini ode u Dobrinčima i Medovu Docu koji s ovoliko godina na leđima radim sve u kamenu, da i zaziđem pokoji manji suvozid.

Sada mi je najveći posa dovršiti ovo oko moje kuće, jer radim uz nju i novu kuću i bazen. Sada ti je to moderno, pa kad svako ima, može i Ante Ivan Džaja, pa neka dici ostane. Jer dok mogu, a fala Bogu mogu, još i znam o kamenu i s kamenom, pa zašto ću se vrzmat u kući i oko kuće i čekat sud Božji. Nisu ni moji ...