Barba Mile je ušao u stotu godinu i ispričao nam fascinantnu priču o svom životu od Bleiburga do vodnika JNA: Bija san ranjen, metak mi razbija lakat

Zagazija barba Mile Brčić u stotu, a mi priko Sinjskog polja i Cetine put njega, u Galu. Pitat ga za zdravlje!

– A dušo moja, da nisan zdrav, ne bi bija živ – smiješi se šjor Mile sa svog kućnog praga.

Ne oslanja se ni na štap, samo za dovratak. Gospa čuva i njega i kuću. Kaživat će nan, samo da se smistimo...

– Osjećan se dobro fala Bogu! I iman svega, obitelj od sinovca pazi na me. Znaš jedino šta mi fali!? Ne mogu mesa, govedine. Mogu je jist, ali neće da iđe doli... Žvači, žvači, al neće da prolazi – pokazuje nan, smijući se kako guca.

– Zato jiden pancete ka i kruva, samo iđe ono šta je masno. Znaš li šta je panceta? E, slanina... Ništa više ne radin, malo oden tu isprid, na sunce – veli tako barba Mile pa svako malo ubaci koju duhovitu doskočicu....