Da je naš otac živ, sada bi rekao “no money no honey”. Otelo se to Naseru Asanovu dok se ganut divio novonapravljenom kiosku čije je idejno rješenje tik prije smrti osmislio njegov otac, legendarni gradski čistač cipela i prodavač špigeta Kadri Asanov Papec.
Da, Papec je konačno dobio krov nad glavom na radnome mjestu, ali, eto, nažalost, tek posthumno. Nije dočekao da mu naprave željeni kiosk u koji bi se sklonio od bure i sunca što su ga neumorno 60 godina šibali na splitskoj Rivi, ali zato će njegovi sinovi, Naser i Safet, uživati radeći u simpatičnoj trafici kojom dominira fotografija pokojnih Papeca i Smoje, snimljena negdje davnih sedamdesetih...
Osim toga, na ovoj modernoj čistionici cipela stoji i natpis “Atelier Papec”, što bi, kao, trebalo reći da je i čiš...