Radunica je oživila, onako spli‘ski, kako samo ona zna, na jedan dan: zazujali su kareti niz stare kalete, zamirisale fritule, pala je pisma...

Ka i baš svake godine, pa tako desetljećima, Radunica je oživila, onako spli'ski, kako samo ona zna, na jedan dan. Na jednu večer.

Prvo su jutrom, da preteknu sunce, dica zazujala karetima niz stare kalete. Zujali, jurcali, vriskali, pravo i' je guš bija slušat. A kareti stari, napravile ih ćaće i dide i nonoti, ali su se po garažama sačuvali. U toj su utrci, svitu na znanje - baš svi sudionici i pobjednici. Ala, da!

Odma poza toga krenila je trka kroz Radunicu, tu je najbrže noge ima Luka Bota, a tek mu je 13 godina. Zazujao i otrčao, bravo, mali!

A kada se sunce spustilo iza Marjana - izlizli su svi iz svojih kuća, na kamen, na ulicu, na zidić, kako je i red. Tonbola se sprema, gradele ove godine zbog pandemije nisu našle misto na fugerama, ali se zato zapivalo, prvo uz klap...