Istina, sve ih je manje, krug je sve uži, ali još uvijek postoji tu i tamo poneki kutak u Splitu gdje noga turista, ako je i zagazila, nije se dugo zadržala. Znaju to Splićani, pogotovo oni kojima je plato kod POŠK-a omiljena štacija za oladit se od teške omarine koja je dodijala više, kako bi se reklo, i Bogu i narodu.
Tamo je prava splitska šema - dođe se s autom, utoća se u more, prokomentira se sve s ekipom, baci koja zafrkancija možda se sve to još jedan put ponovi i - pravac doma.
Nema tu puno filozofije, svi se znaju, to je ono kad kažemo ‘tuđi čovik nikad neće znati...‘ I neće, nije sve u fensi šmensi ležaljkama i ispijanju koktela pod suncobranom. Ima nešto što se ne da dočarati riječima, ko ne kuži splitsko stanje uma, njegov propust...
Baš nam se javila jedna kupačica, sva oduševljena kako je na ovom komadiću splitske obale - sve 100 posto domaće!
- Ma, ode je top! Ekipa je fetiva, oduševljena sam. Plato je u dobrom stanju, jedino šta mogu zamirit je to šta se ispod tuša malo kliže, tribalo bi to malo sastrugat - kaže nam Splićanka koja nam je i poslala fotografije idiličnog rujanskg poslijepodneva.
