‘Jedna od blagodati ovih maski za koronavirus je što se više ne moram šminkati kad izlazim. Ni prijatelj me nije prepoznao ispred dućana‘

Sretnem nekidan starog prijatelja iz mladih dana, on izlazi iz samoposluge, a ja još čekam u redu. Pod maskom je, ali ne mogu falit te pomalo buljave oči pod gustim obrvama, a i ni njegov uvijek isti nonšalantni gard. Vidim da me ne kuži i trebalo mi je par sekundi da se sjetim da se i sama sebi javim kad se ugledam u ogledalu.

Podignem sunčane naočale i nasmijem mu se, ali kako on ne vidi mimiku mog lica pod maskom, progovorila sam.
- Eeej, šta ima?

- Asti sto, to si ti - ugodno se iznenadi.
- Možda i nisam - nasmijem se i sjetim kako je jedna od blagodati ovih maski za koronavirus i ta što se već danim ne moram šminkati kad izlazim. Nitko me ne vidi, a ni ja dobro ne razaznajem stvari jer mi se očale konstantno magle. Jesmo mi svi u magli ovih dana?

- E, hahaha – skužio je odm...