-O, ne, ne. Ne ovi put! – uzviknila je Dobra Parona kada je El Tigre za sebon tija zatvoriti vrata betulice. Zadnji put imala je krepati jerbo je Dan otvorenih ponistara i vrata koji je na redu poslin prvomajskoga fažola na Slapoviman Krke obilježija tako da je u betulici sve zabrukva. Samo šta se nije ugušila od njegova bezobzirnoga odušivanja!
-Ma kakvi, tija san zatvoriti vrata zbog povjerljivih razgovora. Da nas na Dan Evrope baš svako ne sluša! – razuvjerija ju je u nježinin sumnjama. -Dobro! – rekla je. -Ali, oću prvo čuti šta je tolko osjetljiva tema da bi zavridila zatvorena vrata!?
-DP i resor demografije! Zapravo, više demografija nego Domovinski pokret. Eto…
-Dobro, dobro, prikučite teke ipak vrata… - dopustila mu je i odma nastavila kako su stvari zanimljive, jerbo otkako znade za sebe, znade i za časnoga akademika, doktora Anđelka Akrapa. Ostarija je čovik vaik govoreći isto: da nan nema perspektive bez dugoročne populacijske i gospodarske politike. I da još niko nije izgubija izbore na demografskoj problematici…
-Pa, ja bi reka da nema puno razlike između dr. Akrapa i premijera Plenkija. – poduvatija je Bili Smo Uskoro. Obojica govoru vaik isto: doktor da Rvaska nestaje, iseljava i narod ulazi u se ka trliš sa najbrojnijin samačkin kućanstviman. A Plenkiju, sa druge strane, puna su justa cvitajuće zemlje. Tako će i on, Bog mu da zdravje, ostariti sa istin slatkin ričiman.
- Šta ga brige, biće i on premijer na četri ure kada ode u penziju! - reka je Bili Smo Uskoro, na šta ga je Dobra Parona brže abolje odrebatila jerbo je Plenki iznad prosjeka. I po sposobnostiman, a i zato šta ima troje dice! Da vas vidin, demografski poharani Rvati, ‘ko ima tolko!? - zatrepćala je okicaman ka i svaki put kada spominje kakvoga muškića iz svita politike koji jon se sviđa ka taki.
Onda je dobra i poštena gazdarica jopeta načela tešku temu. Puno je brine kako će u vrimenu sve samih penzjonera funkcijonirati prosvjednici i sindikati? Recimo, prosvjednici pritu da će leć na testu, oli bilo di, ako in se ne ispunu ti i ti zahtjevi. Ista stvar i sindikati, predstavnici radništva na četri ure, koji poručuju da će svojin tiliman braniti radna mista.
- Ma šta kako će? Ne smu leći, jerbo ko bi ih jopeta diga na noge!? - upozorija ju je El Tigre, pari da nije u istoj kategoriji, i odma doda:
-Nas dvojica ćemo u oto Ministarstvo demografije. Na četri ure, ali jopeta dajući sve od sebe! – svečano jon je objavija El Tigre i uštapija se pokraj svoga kompanjona.
-Opa, oće se na proračunsku cicu! Šta, vozač i portir u ministarstvu!? – gleda u njih raširenih okica. A taman je tila pitati ko će aktivno i konkretno raditi na demografskoj obnovi!? ‘Ko će dicu praviti?
- Da ‘ko!? Mi, penzjoneri, na četri ure! Ali naravski, ne sa babama – pogleda ju je ispo oka - nego sa mladin šinjorinaman – jopeta se uštapija El Tigre. Jerbo, ako dr. Akrap i Plenki mogu ostariti govoreći vaik iste stvari, mi ćemo onda raditi iste stvari do zadnjega daha, ionako smo srićon, nepotrošeni na prijašnjin radnin mistima!
Obamirila ih je dobro nako očvakane, tanušnih nožica, sa pivskin štumcima prid sebon.
-Aha, vi dakle! – samo šta nije pukla od smija. Jedino pazite da ne legnete, jerbo ko će vas poslin digniti! – zacičala je, poskočila prema ulazu i širon otvorila vrata od betulice.
-Svitu, ovo morate čuti! Dođite da se proveselimo, ipak je Dan Evrope! – odzvanja je nježin glas kaleton.