Evo proša i Božić. Meni je baš drag taj blagdan, ali uvik bude jedno "ali". Šta više ispratiš Božića sve si bliže onom posljednjem. Tako to iđe.
Nisan virova da će onih pet adventskih kućica šta ih je ka organizator postavijo Radio Drniš ispast skroz lipa priča. Otvarale su se u pet uri popodne, postavljene u polukrug, parilo je da si na trgu nekakvog mistašca. Pivalo se, ilo se, sviralo se i svi veseli.
Zadnju večer, dvajstrećog, zasvirala je i Glazba, naš Puhački orkestar, kako se to kulturno reče. Prethodnu večer oduševili su na koncertu u prostoru drniške Glazbene škole. Ma baš gušt.
Spominja san već bijo promociju Kalendara drniških slastica šta je bila u četvrtak naveče. Kako san bijo sav smantan, krivo san napisa ko je učestvova u organizaciji toga svega. Propustijo san pofaliti prave i vridne aktivistice iz Udruge žena Sveti Roko.
One su i odlične balotašice. Ovaj put priredile su feštu za dušu i tilo. Svi gosti dobili su po Kalendar, za svaki misec naslikan je po jedan kolač s riceton. Na stolu uživo, prava ikebana. Sve miriši od pusti kolača šta su se besplatno konzumirali. A ja guloz na kolače. Baš san se lipo nabuba. Sve su to napravile vridne ženske drniške ruke.
A ove kućice, baš su mi bile drage. Jedna se zove Mara, ka ženina mater, a jedna Cvita, ka moja mater. Pa diš lipše. Vidiš puno mladi matera, vidiš dičice šta letaju Poljanom, idu se fritule. Baš lipo.
Mikseri i escajgi
Kuda ići za Novu godinu ? Meni je dilema ki lani. Još nisan sve usuglasijo sa svojon paronom, oćemo li ić za doček u tinel, il ćemo lipo ić leć pa nek Nova dolazi kako je god volja.
Šta more očekivati penzijoner ka ja u Novoj godini? Dobro, svi će spomenit zdravlje. Onda vidiš dicu oko sebe i samo poželiš mir i zdravlje njima. Ja znan da naki dočeka Nove godine ka šta ih je bilo kad san ja bijo mulac više ni ne more bit. Najčešće je to organizira Došk, naš nogometni klub. Svirala bi živa muzika, svodovi sale ukrasili bi se krep papiron, plavin i bilin. Stolovi su se morali rezervirati da se zna ko s kin sidi. Bila bi i novogodišnja lutrija. Onda su bili popularni mikseri i escajgi. Mi dica lagano bi upali na ples i sa stolova ispijali šta uvatiš. Spominja san ja kako mi je vermut lipo sijo, a i ajer konjak. Sad malo ko to i pije. Sad su viskiji na cijeni jer i mi postajemo sve više kauboji.
Ja se divim mlađom svitu kad ode za doček u otel. Za tu jednu noć, šta krpe šta konca, njizi dvoj potrošu cilu moju penziju. Pane meni na pamet moj ćaća. Nikad nije čeka Novu godinu. Doće ona sama, govorijo bi. Ja i parona ćemo lipo u tinel, past će koji arambašić, malo mesa u špaker i to ti je to.
Meni je, moran priznati, ova godina bila pripravnička za penziju. Nisan virova da ovako dinamično more proć vrime u Drnišu. Kad je misto vako malešno, s manje od dvi iljade svita, onda samo nabrajanje kulturnih institucija predstavlja veliki napor.
Sritna Nova!
Ove godine bilo je ko zna kolko prestava o svemu i svačemu. Gostovala su kazališta, glumci, pivači, glazbenici, književnici, orkestri, zborovi, nema šta nije bilo. Svako par dana nešto bi se desilo.
Meni je drago šta je obnovljena crkva svetog Roka i šta se u njoj održavaju lipi komorni koncerti. Bijo je u jedanajston misecu i susret pivačkih zborova Jubilate Deo u crkvi Gospe od Ružarija. Vrhunski objekat, vrhunski izvođači, vrhunska publika. Ne vidin baš preveliku prednost Dubrovačkih igara na tom planu. O nama se jedino manje piše.
Gradska knjižnica dovodi nam često, ali baš ponajbolje pisce u Hrvackoj. Kad ih vidiš u kežuel izdanju ne moreš shvatit kako ti ljudi puno znaju i kako vrhunski pišu. Naša Glazbena škola ima puno koncerata, a dosta dice ide i dalje na školovanje. Pivački zbor Neuma njeguje duhovnu glazbu. Prekrasno je kad odu u starački dom ili u seoske župe i razvesele starčad.
Šta reć o tamburašima, našim šampijonima, ili o Muzeju šta svako malo ima izložbu. Kraj je godine pa san mora nabrojit ove lipe stvari. O slikarima i piscima drugi put. Vi mi se svi lipo provedite i sritno dočekajte Novu 2019. godinu.