PIŠE ĆIĆO SENJANOVIĆ |
Baš mi ga je učinilo milo. Sidin ja u oni American bar, vizavi Slobodne, a evo ti njega. Momak od svojih 30 godin. Vuče se ka pribijena pantagana, s onin pogledon kad ti potonu sve lađe, a onda još i gondula i štramac za napušivanje. Seja je do mene, spustija glavu i uzdiše. Počeja san onako, izdaleka. U rukavice:
- Ča je, merlo, još je voliš?
- Za popizdit! Ol se vidi?
- Iz aviona!
- E, o tome se i radi. O avionu. Ima tri miseca da san prikinija...
- Ol je ona stjuardesa?
- Ma kakvi. Nego mi se u avion nikidan sve otvorilo. Tek sad vidin koju san pizdariju učinija, koliko patin za njon, ali nisan zna da je dotle došlo. Vraća san se iz Bruxellesa i baš kad smo...