Zovem se Jelena, imam jedanaest godina. Pričaću vam o ispunjenju mog sna... Leteli smo u predivnu Rusiju, Sibir... Rusija je oduvek bila država iz mog sna... Stigli smo u Sibir, mislila sam da sanjam. Krenuli smo u prvi kamp... Išli smo na dva poligona, pucali iz puške i bacali bombe”, zapisala je sada trinaestogodišnja devojčica u leto 1948., oops, šezdeset godina kasnije, dakle u leto 2008.
Četrnaestogodišnji Nemanja, “po diktatu srca” kaže da mu se sedam hiljada kilometara daleko od kuće, “ipak najviše svidela izviđačka obuka. Oduvek sam maštao da budem vojnik kao što su to bili mama i tata... Spavanje pod šatorom, jutarnje vežbe i pucanje iz pravog oružja prvi put sam imao priliku doživeti... Posle svega, nemam više želju da putujem ni na more ni na planinu... Moji prija...
