U dućanu bi nam umisto kusura vratili žvaku, kad bi pofalilo cukra za kavu pokuca bi susidu. Zna si ko šta taj dan kuva

Kad smo bili mali poslalo bi nas u dućan po kruv ili po cigarete i novinu na trafiku. Svako malo si bija na toj relaciji, jer si često bija u igri isprid kuće, pa bi ti mater ili ćaća, baba ili dida, s ponistre, odnosno balkona, doviknili šta triba ić kupit i bacili pare u takujin ili u kesicu da se ne razleti po dvoru.

Poslalo bi te u butigu možda samlit kavu, ili da ti prodavačica zamota bombonjeru ili kekse ako ste išli digdi u goste... Ili bi, recimo, materi nešto zafalilo za napravit kolač, prašak za pecivo možda, ili ako nan je za obid nestalo pića, pa bi se zaletija po bocu Deita ili dvi pive i Radensku.

Šta je to bilo nama zatrčat se do butige, prije smo bili nazad nego tamo, da ne bi slučajno propustili šta od igre. Ako ti prodavači nisu imali za vratit kusur pital...