Mračne misli zaokupljale su me ovog Uskrsa. S obzirom na to da nakon 25 godina staža nisam otputovala u neku evropsku metropolu, nego sam, kao i većina, uglavnom žderala iako mi je kilaža spremna za jubilarnu nagradu, uhvatila me tuga pa bijes.
Je, baš sam zabrijala, možda bi bila sretnija da sam vozač nekog autotransa, jer za Uskrs bi potegla barem do Frankfurta po gastarbajtere. Ne znam, možda sam trebala odgledati jedan od onih Quo vadisa ili Ben Hura što na nekoj od televizija uz stalne reklame traju po pet sati. Ali, eto nisam.
Nisam ni jaja ove godine opiturala. Prepunili su mi korpu već u subotu na fejsbuku, svaka šuša ih je stavila u status, čekala sam kad će mi zečevi počet iskakat iz ekrana. Ide Uskrs, srce kuca, ko će s kime da se tuca?
Uostalom, ionako u poned...
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....