Silvana Uzinić: Još da frajeri iz banke potope čukljeve u bazen, pa nek' sve ode u prdec!

Mjesec je plav, zidovi boje breskve, čepovi na cestama, trajekti puni, a čukljevi se ne povlače. Moj provreli mozak traži smiraj – red rada, hranjenja, spavanja... Jer ne mo’š se nigdi sakrit od ludnice.

Kreneš u grad, udaraš u hostele i bukerice, kreneš na more, nemaš di prostrit šugaman, uđeš u more, ne mo’š plivat leđno osim iza krunice... A tamo skuteri i morski pasi.

Kreneš u Trogir i zapneš na Pantani. Odeš na Fejsbuk i lupneš o pjat, iskrivljeni nožni palac ili u kakvu Kolindinu aktivnost. Upališ TV i upadneš u šušur. Ugasiš TV, krene te cvrčak u mozak. Ili susid s kosilicom. Taman se privikneš, zazvoni mobitel...

Već misec dana tražiš po pazaru i dućanima ukusnu pomu, kao i rođenu djecu.

Moj sin spava kad smo mi budni i obrnuto. Izlazi navečer va...