Naša se novinarka odrekla slatkiša, rezultati se vide, ali ne još sasvim: Kipe dva prsta sala, obuzdavam ih jakim bodijem u kojem jedva dišem. Proradi mjehur, ruke drhte od manjka kisika, a kopčice k‘o bankarski trezor

U zadnjih sedam tjedana odolijevam kano klisurina svakakvim kušnjama vezanim uz odricanje od slatkiša.

Lako je religioznima, oni lijepo čekaju korizmu i bez po muke odrede sebi pokoru. Tipa - neću pušiti, neću piti, neću jesti, neću psovati. I ta pokora traje onoliko koliko traje korizma, a korizma, to i ja znam, traje točno određeno vrijeme. Nakon korizme dođe Uskrs i onda lijepo nastaviš žderati, lokati, psovati i šta ja znam šta još.

Šta ću ja, nevoljnica, koja svih ovih godina koliko ih imam, a imam ih, vala, nisam uspjela postati religiozna? A nije da nisam pokušala, da iskreno kažem. Ali, šta'š, nije me se primilo! Ko da ja ne bih voljela šest dana u tjednu biti pakosnica, a sedmog se dana ispoviditi, dobiti odrješenje i – vozi, Miško? Voljela bih, ali nemam talenta...