Niko od nas nije zna da će čovik, pivač koji se popeja na binu na Šolti u lito te 1987. godine, postat zasigurno najveći i najbolji zabavljač na hrvatskoj estradi.
Bija je negdi kraj osmog miseca, nas par prijatelja bili smo kod kuma Sine u Stomorskoj. Neko nan je reka da je u 20-tak kilometri udaljenoj Maslinici koncert Jasmina Stvarosa, koji piva onu pismu "E, moj Rajko", valjda u tom momentu jedinu koju smo mi znali pivat.
Pojavilo se pitanje kako doć do te Maslinice, jerbo niko od nas nije ima auto.
Uputili smo se autobusom i uspili doć na vrime. Puten smo malo i popili, pa smo već smo prije koncerta bili u dobron raspoloženju. Usput smo sa nekog zida ili stabla, više se ne sićan, skinili plakat Jasmina Stavrosa koji je najavljiva njegov koncert povodom te Ribarske noći u Maslinici.
Sina, Ino, Žeki i ja stali smo isprid bine čekajući onu "E, moj Rajko", koju smo jedinu znali, i koju je tu večer piva bezbroj puta.
I u neko doba se popela zvizda večeri, na gotovo samom početku svoje solističke karijere. Stavros glavom i bradom, a ja bi reka i koson, jer mu je kosa bila skoro do guzice.
Bija je obučen u bile gaće, koje će posli odigrat veliku ulogu u nastupu. I piva je naš Jasmin sve u šesnaest, zabavlja je svit cilu noć, ka šta je to radija i 30 i više godina posli toga.
Publika, koje je bilo puno, jer je bila Ribarska noć, a Maslinica je bila puna domaći i furešti, plesala je, pivala, smijala se, pila i jila. I tako je koncert traja, Stavros je piva i zaradija svaki dinar koji je dobija za nastup. Nakon jedne pauze, pozva nas je na binu, a nama nije tribalo ponovit dva puta.
Popeli smo se, s bocon crnog vina, i u jednon momentu neko je od nas prolija Stavrosu gaće tin crnin vinom! Nastala je fleka "biblijskih razmjera", ali se Jasmin nije najidija, nastavija je pivat ka da se ništa nije dogodilo!
E, takav je on bija čovik i zabavljač. Uvik je na bini dava sve od sebe, uvik je bija pravi, piva je, zajebava se, i ništa nije uzima za zlo.
Koncert je traja do sitni jutarnji sati i nas trojica od petorice vratili smo se u Stomorsku autostopom, dok su Žeki i Sina pješačili 20 i nešto kilometri, ne propuštajući krafne u Đek Prekpaljaja, poznatog pekara iz Grohota di su kupili i kruv.
Da bi mladin generacijama prinija kakav je to pivač i zabavljač bija Jasmin Stavros, želin istaknit još jedan njegov nastup.
Bilo je, jedno 25 godina nakon Maslinice i Šolte, u splitskog Mississipija, u staru dvoranu na Gripe. Popeja se Stavros na binu, koja je bila niska, odnosno za pristojnu visinu do plafona smetale su instalacije za ventilaciju. I piva je Stavros cilu noć, ali je negdi oko 2 sata u noći malo puno skočija i udrija glavon u te instalacije.
Raskrvarija je glavu, i to dobro, prikinija je koncert i otiša. Svi smo bili tužni, jer je nastup okončan. U neko doba, uru vrimena iza nesriće, Stavros se sa zamotanon i sašivenon glavon vratija na binu i nastavija pivat do rani jutarnji sati!
Eto, takav je bija Jasmin Stavros.
Zato će puno falit svima onima koji su se volili dobro zabavit i zapivat.
Neka mu je laka zemlja.