MARKO JEDE SAMO ČOKOLADU Smažem kilo na dan, a draže mi je dobit malu Toblerone nego frižider

Ovisničke su muke pregoleme, onog trena kada onaj unutrašnji zov naredi, tada povratka više nema. Najgore je kada se primakne zora, a u kući više ničega nema čime se glad može utažiti. Bilo ljeto, zima, dan ili noć, Marko Škopljanac, jedan od tvoraca glasovite bikijade iz Radošića, tada odlazi iz zaseoka Škopljanci, i kreće u lov.

Meta su Braco i Seka, Dado i Goga, Toblerone, Milka ili Dorina, bajadera, bilo koja pralina, Snickers, pa makar i Bananko. Ako nema ništa drugo, onda gorka čokolada za kuhanje, keks s čokoladom ili čokoladni sladoled. Bilo što samo da je čokoladno.

- Jače je od mene. Ne mogu se tomu suprotstaviti, to je glad, velika želja za čokoladnim okusom. Umra bi da oko sebe nemam zalihu, uvik jedan Braco i Seka sto...