‘Kuća bi nan za Malu Gospu bila puna svita, tili smo se mašit, a mater bi ponavljala: Ostavite za goste...‘

Proslava Male Gospe uvik je u našen Solinu bija događaj godine, oko kojega se sve vrtilo i koji se iščekivalo, odrasli za odlazak na procesiju i misu i dočekivanje gostiju po kućama, a dica su se više veselila popratnin događanjima, muvanju oko ringišpila i štandova sa raznin zjogatulama.

Ka šta se u Splitu govorilo "kupit ću ti svirak za Svetoga Duju", tako se u Solinu, pričali su mi stari, nekoć obećavalo dici kupit tice klapalice ili lučice – slatko od brašna u raznin oblicima, figuricama ljudi i dice. Obavezno bi dičurlija trčala gori-doli cili dan gurajući drvenu ticu klapalicu i sladili se uz lučice, ili bi jin kupili oni američki sladoled ka od vune. I danas se taj sladoled vrti na štapiću.