Kruv se nikad nije baca, močija se u Divku, juvu, friga umočen u jaja. Ko je ima kokoše ili prajca, iša bi u spirine

– Štrucu kruva, molin!

– Crnu ili bilu?

Ovako je teka razgovor prodavačice u butigi u vrime mog ditinjstva, a i to je pitanje ovisilo u koju si se uru diga. Eventualno bi te još pitala za polubili, mada se meni to sve ka ditetu činilo potpuno isto.

Sićate li se kako je u dućanima u to vrime bilo samo dvi, tri vrste kruva?

Moj spas za mene!

Jer kad dođen u butigu, ni danas se ne znan odlučit koji bi uzela. Ka ono, tila bi malo prominit, ali onda me taj pusti izbor, s ovin, s onin, samo "izludi" i onda opet uzmen isti ka i jučer. Takva san, nažalost, u puno toga.

U mom dućanu bila su dva banka. Na jednome za kruv i mliko u kesi, a drugi za sve ostale namirnice.

Eee, bilo bi takvog mlika ako si se ranije diga, a nastojalo se otić jer je takvo bilo jeftinije nego ono u tetrapaku, od...