Iman doma tri spomenara, čuvan ih ka najveće blago. Dikod otvorin. A u njima piše...

Kad je počelo zaljubljivanje, počele su i igre na penova. Sili bi na ulaz od portuna i igrali. Prije toga tribalo je po dvoru skupit "pen", odnosno komadić nečega šta će tebe predstavljat, a to ne bi bija problem jer je među žalon uvik bilo svačega.

Uglavnon, za tu igru pronaša bi neki sitni predmet, kamenčić, čep, drvo, ostatak štapića od Roli-popa, komad štipalice koja je nekome pala sa balkona dok je stavlja sušit robu ili bi napisali naša imena na papiriće. Ali više je bilo ovo prvo jer su se igre odvijale spontano, pa ako bi nan šunilo lakše je bilo tu po dvoru pronać nešto nego ić doma po papir i olovku.

Bija je uvik jedan koji je vodija igru i njemu bi da u ruku taj sitni predmet šta bi tebe predstavlja. Meni se uvik nekako sviđa štapić od Roli-popa, bija j...